Jurinićev nastup započinje Šopenovom Barkarolom op. 60 Fis-dur u kojoj vas zapahne momentalna raskoš mekanih doticaja i obilja boja, sa zasencima melanholičnih čuvstava i najretkijom finoćom pevanja na klaviru kojom ste nahranili svoja čula u novije vreme, plus vatrenost primerena mladićstvu. Ali, to je tek samo uvod u blistavu draguljarnicu Sonate br. 3 h-moll op. 58 u kojoj je prvi stav sav od treperenja pod kojim žubore jecaji emocija, no uz to i ushićenje, udahnjujući takvoj bujnosti  temeljnu energetsku sviračku strukturu od čistog dijamanta u čijim se prekrasnim usponima na čas čini da prisustvujemo kakvoj operi glasova. Drugi stav prosipa svoje zlato i biserje preko klavijature u jednom plemenitom solilokvijumu, u trećem iskušavamo filigransko Jurinićevo plutanje povrh najtananijih osećanja, da bi četvrti stav razblistao se u oreolu virtuoziteta prave oštrice i luksuznih težina. Istinski vrhunac koncerta.

Nokturno op. 55 br. 2 Es-dur biće zato svojevrsni predah u gustom tkanju svojih rafiniranih misaonih slojeva, da bi naredni niz etida op. 25, osobito ona centralno postavljena br. 7, doneo trijumf koncentracije i minucioznosti, titraje atoma zvukovlja koji raskriljuju fantazmagorična prostranstva, filozofsko poniranje ruku pod ruku sa furioznošću i jedan konačno nadnaravni odušak pred Šopenovom genijalnošću. Bili smo veoma uzbuđeni i privilegovani da prisustvujemo ovom nastupu.