foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)Dok uprava Narodnog pozorišta tvrdi da su propusti stari više od decenije, dokumenta do kojih je došao Danas pokazuju da su mere protivpožarne zaštite sprovedene i uredno dokumentovane još 2012. godine — samo što ih niko nije pokazao.
Kada je Narodno pozorište u Beogradu 3. oktobra zatvorilo vrata, uprava i Ministarstvo kulture obrazložili su to ozbiljnim propustima u protivpožarnoj zaštiti.
Tvrdili su da nedostaje atestna dokumentacija o materijalima i da su „propusti napravljeni još 2011. godine“.
Ali redakcija Danasa došla je do dokumenata koji ukazuju da problem možda nije u propustima iz prošlosti – već u zaboravljenim papirima iz fioka sadašnje uprave.
Papiri koji demantuju zvanično objašnjenje
Prema Rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije, iz oktobra ove godine, tehnički pregled izvedenog stanja iz 2014. pokazao je da nisu sprovedene sve mere zaštite od požara.
Međutim, izvođač radova, firma „Svetlost teatar“, još 2012. godine izdala je izjavu broj 509/11 da su svi radovi izvedeni prema odobrenoj tehničkoj dokumentaciji i da su korišćeni sertifikovani materijali.
Drugim rečima – dokument postoji.
Pitanje je, međutim, zašto ga uprava pozorišta nije pokazala inspekciji.
U istom rešenju MUP-a navodi se i da „nije data dokumentacija o materijalima i radovima na evakuacionim putevima“.
A upravo takva izjava postoji – dokument broj 510/12, datiran 24. decembra 2012, kojim „Svetlost teatar“ potvrđuje da su evakuacioni putevi izvedeni u skladu sa propisima.
Dakle, sve je bilo uredno zavedeno – samo niko iz uprave nije smatrao potrebnim da to priloži u postupku.
Stolice, zavese i hidranti – detalji koji ne gore
Posebno zanimljiva stavka u rešenju odnosi se na tvrdnju da „nije data dokumentacija o svojstvima ugrađenih stolica i zavesa“.
Prema saznanjima Danasa, materijale za izradu stolica nabavila je novosadska firma Vizor, poznata po opremanju javnih prostora, među kojima je i crvena sala Skupštine Srbije.
Vizor je svojim korisnicima dostavljao državno sertifikovane izveštaje o protivpožarnoj otpornosti tih materijala.
Scena „Raša Plaović“ pritom nema glavnu zavesu, a bočne su uvezene iz Nemačke, sa svim potrebnim sertifikatima o otpornosti na požar.
Što se tiče hidranata, oni su deo instalacija još iz rekonstrukcije iz 1989. godine i redovno se kontrolišu, pa taj segment protivpožarne zaštite nikada nije bio sporan.
Ko je zaboravio da pogleda u fasciklu?
S obzirom na to da sva sporna dokumenta postoje, nameće se pitanje: zašto ih uprava nije predočila inspekciji?
Da li zato što nije bila sposobna da izvrši uvid u sopstvenu arhivu – ili zato što je zatvaranje pozorišta imalo drugačiju, možda i političku pozadinu?
Podsećanja radi, upravo 3. oktobra, kada je zgrada zatvorena, sindikat Drame Narodnog pozorišta zakazao je štrajk upozorenja zbog neslaganja sa novim pravilnikom o ponašanju.
Koincidencija ili ne – odluka o zatvaranju pojavila se istog dana.
Gde je odluka o zatvaranju?
Ni tri nedelje kasnije, javnost nema uvid u zvaničnu odluku o zatvaranju zgrade Narodnog pozorišta (NP).
Prema zakonu, takav dokument mora sadržati pravni osnov, nivo rizika, razloge, rokove i imena odgovornih lica.
Ako taj dokument ne postoji – zatvaranje je protivzakonito.
Sindikat pozorišta ima pravo da zatraži uvid u odluku, a ako mu to bude uskraćeno, to bi značilo da je odluka doneta mimo zakonskih propisa i javnog interesa.
Zatvorena scena – otvorena pitanja
Dokumenti u koje je Danas imao uvid pokazuju da su mnoge od tvrdnji o „nedostajućim merama“ zapravo rezultat administrativne nepažnje, a ne stvarnih propusta.
Ako su papiri o sprovedenim merama godinama u arhivi pozorišta, a nisu dostavljeni nadležnima, ostaje da se zapitamo: da li je zatvaranje zgrade bilo zbog bezbednosti – ili je iza scene odigrana drugačija predstava?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
