Politiko: Ovo je novi omiljeni pisac evropske elite

Njegove knjige postale su obavezna literatura među političkim elitama Evrope. Poput Makiavelija, poznat je po analizama moćnika današnjice — Trampa, Putina, princa Muhameda bin Salmana, prenosi N1.

Makron mu se obraća imenom, često ga citira u govorima, a i drugi lideri, poput danske premijerke Mete Frederiksen, traže njegovu perspektivu.

U intervjuu za Politico Da Empoli kaže da, poput Makijavelija, voli da bude „prisutan tamo gde se dešavaju stvari, ali uvek sa strane“.

Njegova najnovija knjiga „Vreme predatora“ ne pominje EU ni Brisel, jer ih ne vidi kao deo sveta u kome dominiraju politički „predatori“ — za razliku od Trampa, Putina i Bin Salmana, koji krše pravila i iznenađuju protivnike.

Njegovo interesovanje za moć potiče još iz detinjstva – njegov otac je bio ekonomski savetnik italijanskog premijera Krašija i preživeo je napad terorista 1986. To iskustvo je kod mladog da Empolija ostavilo snažan utisak o vezi politike i nasilja.

Prvu knjigu objavio je vrlo mlad, kritikovao je italijansku levicu zbog kratkoročnog populizma. Kasnije je postao savetnik Matea Rencija, dok je ovaj bio gradonačelnik Firence, u zgradi u kojoj je nekada radio i sam Makijaveli.

Njegova prava knjiga fikcije „Čarobnjak iz Kremlja“, objavljena je odmah nakon invazije na Ukrajinu i postala bestseler.

Knjiga govori o izmišljenom ruskom spin doktoru, inspirisanom bivšim savetnikom Vladimira Putina, Vladislavom Surkovim.

Odlučio se za roman jer je smatrao da će mu „subjektivniji i možda manje racionalan“ format pružiti veću kreativnu slobodu za istraživanje tema koje ga zanimaju.

Filmska adaptacija sa Džudom Louom (koji glumi Putina) premijerno je prikazana na Filmskom festivalu u Veneciji.

„Knjiga je dala oblik kolektivne inteligencije događajima koji su sami po sebi delovali samo brutalno i nasilno. Ne poznajem nijednu osobu u francuskom političkom svetu koja nije pročitala njegove knjige“, rekla je bivša francuska ministarka kulture, Oreli Filipeti, inače i sama spisateljica.

Da Empoli smatra da je važno razumeti „negativce“, ne samo ih moralno osuđivati.

„Zajednička nit mojih knjiga je pokušaj da uđem u glavu neprijatelja, što je zanimljivije od običnog osuđivanja“, rekao je.

U svojim delima, da Empoli analizira vođe koji vladaju kroz šok i nepredvidivost — koje on naziva „predatorima“ — i kontrastira ih sa tromim i birokratskim Briselom.