Otac i sin, život i smrt, nadanje i razočaranje

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom preciznošću i posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta. Otkrivajući nam u svakodnevnim situacijama, licima, predmetima, nešto što sami na prvi pogled ne vidimo, ukazuje nam da se uobičajeno zapravo najteže razume. Najmanje važni potezi koje učinimo mogu imati nesagledive posledice. Otac i sin, život i smrt, nadanje i razočaranje, mnogo je dijalektičkih parova koji se susreću u ovim pričama, a u skladu s tom dinamikom uslovnih značenjskih sukoba, ovaj razumljiv i pitak jezik tako lako dopire do neuhvatljivog i apsurdnog. Književna kritika je veoma sklona Veronezijevom stvaralaštvu.

„Prvorazredno delo književnosti i istine… Veronezi je seizmograf različitih stanja našeg duha“, piše Paolo di Paolo u dnevniku L’Unit?. „Maestralno štivo… nešto zaista drugačije… reč je o književnom manifestu bez presedana.“ kaže Ida Boci, u konzervativnim dnevnim novinama Corriere della Sera. Antonio D’Oriko, u nedeljniku Sette napominje: „Priča ‘Proročanstvo’ zauzima neveliki broj stranica ove knjige. Nemojte da vas zavara njena dužina, to je pravo remek-delo. To je najlepše Veronezijevo pisanje, najlepše od italijanske književnosti poslednjih godina i, da prognoziram, biće to još mnogo, mnogo godina.“

Sandro Veronezi, italijanski pisac i publicista, rođen je u Firenci 1959. Studirao je arhitekturu i diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Firenci radom o modernoj restauraciji u književnom delu Viktora Igoa, ali se opredelio za književnost i danas se smatra jednim od najznačajnijih pisaca svoje generacije u Italiji. Objavio je knjige publicističkih eseja: „Live“ (1996), „Oko za oko. Smrtna kazna u četiri slučaja“ (1992), „Super-album“ (2002), „Jedan bog te gleda“ (2016); knjigu za decu „Ring City“ (2001); dramu po istoimenom filmu Danisa Tanovića „Ničija zemlja“ (2003); knjigu putopisa „Putovanja i mala putovanja dok ti ne ispune srce“ (2013); knjigu „Ne kazuj ništa“ (2015) posvećenu narativnim postupcima u Jevanđelju po Marku, čiju je pozorišnu monodramsku verziju sam izvodio. Napisao je romane: „Kuda ide ovaj veseli voz“ (1988), „Okrznuti“ (1990), „Dođite, dođite B-52“ (1995), „Snaga prošlosti“ (2000) za koji je dobio nagrade „Viareggio“ i „Campiello“, „Gori Troja“ (2007), „XY“ (2010) za koji je dobio nagradu „Superpremio Flaiano“. Objavljen 2005. i nagrađen 2006. najvišom italijanskom književnom nagradom „Strega“, roman „Tihi haos“ preveden je u 20 zemalja. Objavljen je u formi audio-knjige, pri čemu sam pisac čita svoje delo. Godine 2014. izašao je roman „Retki zemljani elementi“, koji predstavlja povratak protagonista „Tihog haosa“. Sandro Veronezi je sarađivao sa gotovo svim književnim časopisima, ali i mnogim drugim listovima i časopisima u Italiji. Trenutno sarađuje sa Corriere della Sera i La Gazzetta dello Sport. Ima petoro dece i živi između Rima i Prata (Toskana). Jedan je iz grupe osnivača izdavačke kuće La nave di Teseo, sa Umbertom Ekom. „Proročanstvo i druge priče“ obuhvata zbirku priča „Poljupci hitnuti negde drugde“ (2011), kojoj je dodata priča „Vitamin“. Ne računajući dve priče iz ove zbirke koje su bile prevedene u okviru antologija italijanske savremene priče 90-ih godina, ovo je prvo predstavljanje Sandra Veronezija čitaocima na srpskom jeziku.