Zvaničan razlog za otkaz dvoje konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je nedostatak novca, a nezvanični bi mogao da bude potpis za smenu v.d. direktora Gorana Vasića. „Nije mi krivo“, kaže jedan od otpuštenih Tihomir Dičić.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture nije produžio ugovore o privremenim i povremenim poslovima konzervatorima Tihomiru Dičiću i Svetlani Vukadinović.
Zvanično obrazloženje je da je Republički zavod u teškoj finansijskoj situaciji.
Međutim, ima i ono drugo i vrlo moguće obrazloženje.
„Među zaposlenima u RZZSK koji su ovog aprila potpisali zahtev Ministarstvu kulture za smenu v. d. direktora Gorana Vasića, jedino smo koleginica i ja bili sa PP ugovorom“, kaže za „Vreme“ Tihomir Dičić.
Ministarstvo kažnjava
„Tada nam je još skrenuta pažnja da će biti posledica zbog potpisa, ali stvar se zakomplikovala kada je direktor po odluci TOK-a od maja imao zabranu prilaska svedocima u istražnom postupku slučaja Generalštab, pa zato nije dolazio u Republički zavod.“
Tihomir Dičić, arhitekta po obrazovanju, kaže da je završio projekat rekonstrukcije manastira Banja kod Priboja „i trebalo je iduće godine počne rekonstrukcija.
Međutim, Ministarstvo kulture nam nije dalo novac za taj projekat“.
Njegova koleginica kojoj takođe nije produžen PP ugovor Svetlana Vukadinović, radila je na manastiru Manasiji i njeno znanje, kao starijoj koleginici, mlađima u Republičkom zavodu je bilo dragoceno.
Nije mi krivo
I, šta će sad? „Za prvo vreme sam se snašao, vratiću se u biro u kom sam ranije radio.
Direktor Vasić je spomenuo da ima moj telefom i da će me nazvati od marta ako se promeni teška situacija u Zavodu“, kaže Tihomir Dičić.
„Nije mi krivo, borba koju smo vodili dala je rezultata. Dok u drugim državnim institucijama imamo pojedince koji se bore protiv štetnih odluka vlasti, ovde imamo gotovo ceo kolektiv i čast mi je što sam bio njegov deo“, smatra Tihomir Dičić.
Inače, Tihomir Dičić i Iva Njunjić, mladi arhitekti, predstavljali su Srbiju u Veneciji na 18. Bijenalu arhitekture 2023. godine.
Njihova postavka je bila zasnovana na projektu Sajma u Lagosu jugoslovenskog arhitekte Zorana Bojovića iz 70-ih godina 20. veka, koji je tada bio simbol nove multinacionalne države i nezavisnosti, a danas je hipermarket za trgovinu sa zapadnom Afrikom.
Jedan je od aktivista koji se zalažu za očuvanje šume Košutnjaka, piše Vreme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
