Foto: Christoph Soeder / AFP / Profimedia

Više od 80 trenutnih i bivših učesnika festivala Berlinale potpisali su otvoreno pismo koje osuđuje „tišinu“ povodom sukoba u Gazi i cenzurisanje onih koji su istupili.

Među potpisnicima nalaze se Tilda Svinton, Havijer Bardem, Angeliki Papulia, Sale Bakri, Tatjana Maslani, Tobajas Menzis, Majk Li, Adam Mekej i Avi Mograbi.

Ovo pismo objavljeno je usred ovogodišnje edicije festivala Berlinale, na kome je politika postala centralna tema, najpre zbog komentara Vima Vendersa, predsednika žirija, na samom otvaranju festivala.

Upitan o Gazi i podršci nemačke vlade Izraelu, reditelj je rekao da bi trebalo ostati van politike i da je pravljenje filmova potpuno suprotno od bavljenja politikom.

Zbog žestokih reakcija, direktorka festivala Triša Tatl objavila je saopštenje: „Od umetnika ne bi trebalo očekivali da komentarišu svaku širu debatu o trenutnim ili bivšim praksama festivala na kojima nemaju kontrolu“.

U otvorenom pismu, umetnici kažu da se ne slažu sa Vendersom i da se umetnost ne može radvojiti od politike, kao i da se „menjaju plime u međunarodnom filmskom svetu“, jer više od pet hiljada filmskih radnika već odbija da radi sa izraelskim filmskim kompanijama i institucijama.

Otvoreno pismo Berlinaleu – 17.2.2026.

„Pišemo kao filmski radnici, svi mi bivši i sadašnji učesnici Berlinala, koji očekujemo da institucije u našoj industriji odbiju saučesništvo u strašnom nasilju koje se i dalje sprovodi nad Palestincima. Zabrinuti smo zbog uloge Berlinala u cenzurisanju umetnika koji se protive, kako navode, tekućem genocidu Izraela nad Palestincima u Gazi, kao i ključnoj ulozi nemačke države u njegovom omogućavanju. Kako je saopštio Palestine Film Institute, festival je „nadgledao i kontrolisao filmske autore, uz kontinuiranu posvećenost saradnji sa Saveznom policijom u njihovim istragama“.

Prošle godine, filmski autori koji su sa bine Berlinala govorili u prilog palestinskom životu i slobodi izvestili su da su bili agresivno ukoreni od strane visokih programskih urednika festivala. Navodno je protiv jednog autora pokrenuta policijska istraga, a rukovodstvo Berlinala je netačno insinuiralo da je njegov dirljiv govor – utemeljen u međunarodnom pravu i solidarnosti – bio „diskriminatoran“. Kako je jedan drugi autor rekao organizaciji Film Workers for Palestine o prošlogodišnjem festivalu: „u vazduhu se osećala paranoja, osećaj da nismo zaštićeni i da smo progonjeni, što nikada ranije nisam doživeo na nekom filmskom festivalu“. Solidarišemo se sa našim kolegama u odbacivanju ove institucionalne represije i anti-palestinskog rasizma.

Snažno se ne slažemo sa izjavom predsednika žirija Berlinala 2026, Vima Vendersa, da je filmsko stvaralaštvo „suprotnost politici“. Jedno se ne može odvojiti od drugog. Duboko smo zabrinuti što Berlinale, koji se finansira iz budžeta nemačke države, pomaže sprovođenje onoga što je Irena Kan, specijalna izvestiteljka UN za slobodu izražavanja i mišljenja, nedavno osudila kao zloupotrebu drakonskih zakona u Nemačkoj „radi ograničavanja zagovaranja palestinskih prava, zastrašivanja javnog učešća i sužavanja prostora za debatu u akademskoj zajednici i umetnosti“. To je ujedno i ono što je Ai Vejvej nedavno opisao kao Nemačku koja „radi ono što je radila tridesetih godina“, saglasivši se sa svojim sagovornikom koji je sugerisao da je „u pitanju isti fašistički impuls, samo druga meta“. Sve to u trenutku kada saznajemo zastrašujuće nove detalje o 2.842 Palestinca koje su izraelske snage „isparile“ koristeći međunarodno zabranjeno, termalno i termobaričko oružje američke proizvodnje. Uprkos obilju dokaza o genocidnoj nameri Izraela, sistematskim zločinima i etničkom čišćenju, Nemačka nastavlja da snabdeva Izrael oružjem koje se koristi za uništavanje Palestinaca u Gazi.

Tok se menja u međunarodnom filmskom svetu. Mnogi međunarodni filmski festivali podržali su kulturni bojkot Izraela, uključujući Međunarodni festival dokumentarnog filma u Amsterdamu, najveći na svetu, kao i BlackStar Film Festival u SAD i Film Fest Gent, najveći festival u Belgiji. Više od 5.000 filmskih radnika, uključujući istaknute holivudske i međunarodne ličnosti, takođe je najavilo da odbija saradnju sa izraelskim filmskim kompanijama i institucijama koje smatraju saučesnicima.

Ipak, Berlinale do sada nije ispunio ni zahteve svoje zajednice da izda saopštenje kojim bi potvrdio pravo Palestinaca na život, dostojanstvo i slobodu; osudio, kako navode, tekući izraelski genocid nad Palestincima; i obavezao se da će štititi pravo umetnika da bez ograničenja govore u podršku palestinskim ljudskim pravima. To je najmanje što može – i što bi trebalo – da učini.

Kako je naveo Palestine Film Institute, „zgroženi smo institucionalnom tišinom Berlinala o genocidu nad Palestincima i njegovom nespremnošću da brani slobodu govora i izražavanja filmskih autora“. Kao što je festival u prošlosti jasno osudio zločine počinjene nad ljudima u Iranu i Ukrajini, pozivamo Berlinale da ispuni svoju moralnu dužnost i jasno izrazi protivljenje, kako navode autori pisma, genocidu, zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima Izraela nad Palestincima, te da u potpunosti prekine svaku ulogu u zaštiti Izraela od kritika i poziva na odgovornost.“