Film „Staljingrad“ Fjodora Bondarčuka postao je nagledaniji film u Rusiji svih vremena. Prvi ruski film sniman u formatu „IMAX 3D“ od svoje premijere, 11. oktobra, ruši sve rekorde u Rusiji i Kini. Ostvarenje koje je koštalo 30 miliona dolara, do sada je zaradilo gotovo 65 miliona dolara u Rusiji, dok je u Kini tokom prvog vikenda prikazivanja sa 8,3 miliona dolara imao najuspešniji start izvan filmova američke i kineske produkcije, i trenutno je najgledaniji strani film.
Film je nedavno prikazan i na specijalnoj projekciji u ruskoj Dumi, a evropsku premijeru imao je i na filmskom festivalu u Rimu.
„Staljingrad“ se bavi čuvenom šestomesečnom bitkom, koja je prelomila tok Drugog svetskog rata. U centru filma je priča o grupi sovjetskih vojnika koji brane kuću koju su opkolili Nemci. Film govori o poslednjim trenucima života ovih ljudi, o prijateljstvu, hrabrosti, saučesništvu i ljubavi. Kod dela ruske javnosti ovo ostvarenje izazvalo je negativne kritike zbog brojnih netačnih istorijskih činjenica, ali i optužbe da „previše pozitivno slika nemačke vojnike“. Zbog ovoga su se žalili i članovi ruskog parlamenta, a čak postoje i onlajn peticije koje zahtevaju zabranu prikazivanja filma. Ipak, „Staljingrad“ je oživeo rusku filmsku industriju i njihov je kandidat za nagradu Oskar u kategoriji za najbolji film vanengleskog govornog područja.
Zanimljivo je da je „Staljingrad“ poslednje u nizu ruskih ostvarenja koje prati filmski trend na kojem ruska kinematografija pokušava da se obnovi nakon postsovjetskog kolapsa. U pitanju su istorijski blokbasteri, koji predstavljaju adaptaciju američkog filmskog stila na ruske istorijske epove. Reditelji i producenti poslednjih godina podstiču oživljavanje patriotizma i nacionalnog ponosa tako što primenjuju holivudsku tehniku na teme iz ruske istorije u nadi da će napraviti ruski odgovor na „Spasavanje redova Rajana“.
Kako ističu ruski filmski stručnjaci vrlo je zanimljiva veza između filma, politike, ekonomije, istorije i patriotizma u kreaciji „istorijskih blokbastera“.
„Staljin je pisce sovjetske ere nazivao inženjerima ljudske duše. Ako su oni falsifikovali svest sovjetskog naroda u želji da izgrade blistavu budućnost, Putinovi menadžeri i marketinški stručnjaci rade sa podsvesnim željama naroda koji kupuju istu blistavu budućnost (koja nikada nije izgrađena) upakovanu u slavnu prošlost“, kaže u svom tekstu „Sve o mojoj majci otadžbini: rat, putovanje kroz vreme i uspon patriotskog filma“ teoretičar kulture Ilja Kaljinin.
On objašnjava da, ako bi neki tinejdžeri odlučili da pobegnu iz škole i časove istorije zamene bioskopom, na kraju bi potrošili novac na nešto što su mogli da dobiju za džabe u školi.
– Dobiće didaktičnu poruku o Drugom svetskom ratu, u Rusiji poznatom kao Velikom otadžbinskom ratu, koji su politička elita i kulturna industrija uspeli da privatizuju u svoju svrhu – ističe Kaljinin.
Veza države i film ima jako dugu tradiciju u Rusiji, čak i pre nego što je veliki filmski fan Staljin organizovao specijalne projekcije u svojim odajama, Lenjin je govorio da je „film najvažnija od svih umetnosti“. Predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je da je njegova misija obnovu ruske filmske industrije.
„Film treba biti konstruktivna sila koja uzbuđuje publiku“, kaže Putin.
Koliko ruske vlasti rade na tome, pokazuje i činjenica da su ustanovili kodeks koji propisuje koji filmovi mogu dobiti novac od države, gde prednost imaju istorijska i patriotska ostvarenja.
„Važno je da novac ide na one filmove koji podržavaju ljudske vrednosti i patriotizam. Imamo mnogo istorijskih priča, a s obzirom na život modernog čoveka, važno je da snimamo filmove zasnovane na tim pričama“, izjavio je nedavno potpredsednik Dume Sergej Železnjak.
Takođe, Ministarstvo inostranih poslova planira da pokrene filmsku kompaniju koja će snimati samo „patriotske filmove“. Pored toga, oni su ove godine organizovali i javni konkurs za najbolji scenario, animirani, dokumentarni i igrani film, koji se fokusiraju na oružane snage Ruske Federacije, a nagrada je blizu 15.000 evra.
Ipak, ovaj trend u ruskoj kinematografiji traje već godinama – kako tvrde filmski stručnjaci u Rusiji, prvi film „novog patriotizma“ bio je „Zvezda“ iz 2002. godine. Otada je snimljen veliki broj ostvarenja čija je zajednička ideja vodilja bilo pomirenje cara i Sovjetske Rusije, belih i crvenih, Crkve i Staljina. Najspektakularniji u tome bio je film Nikite Mihalkova „Varljivo sunce 2“.
Iako su svi ti filmovi pokazali da nacionalizam i uspeh na blagajnama bioskopa ne idu zajedno, ruske vlasti su nastavili u predodređenom smeru sa strogim utilatirističkim pristupom ovom filmskom žanru koji su tretirali kao mašinu koju samo treba napuniti gorivom (novcem, reklamom) i pokrenuti u pravom smeru, u nadi da će se ostalo samo srediti.
Tajni agent
Drugi zanimljivi trend u novoj ruskoj kinematografiji je pokušaj da se izglanca negativna slika o službenicima tajne policije. Tajni agend, član NKVD, neophodan je lik u postsovjetskim patriotskim filmovima. Kako bi domaće tajne agente učinili što humanijim, oni zauzimaju disproporcionalno veliko mesto u ruskom filmu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
