Pavle Ugrinov

Književnik, dramaturg i reditelj, akademik Pavle Ugrinov, preminuo je 23. juna u Beogradu, u 81. godini, saopšteno je iz SANU. Pavle Ugrinov rođen je 15. aprila 1926. u Molu. Osnovnu školu pohađao je po raznim mestima u Vojvodini, a srednju školu završio je u Zrenjaninu. Godine 1946. upisao se na Ekonomski fakultet u Beogradu, ali je posle završene dve godine studija prešao na tek osnovanu Akademiju za pozorište i film u Beogradu, gde je diplomirao 1952, na odseku za režiju. Režirao je u beogradskim pozorištima, potom se zaposlio u Radio Beogradu kao urednik i dramaturg, a zatim – kada je osnovana Televizija Beograd – postao je urednik dramskog i serijskog programa. Jedan je od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu. Njegovom postavkom drame „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa svečano je otvorena scena tog teatra.
Borio se u Drugom svetskom ratu od druge polovine 1944. do kraja 1945, prvo kao borac u Trinaestoj udarnoj vojvođanskoj brigadi, a zatim u Trećoj brigadi KNOJ.
Počeo je književni rad objavljivanjem jedne knjige stihova, a zatim je objavio niz romana i drugih knjiga pripovedne proze, drama i dramatizacija, eseja, studija i kritika.
Objavio je 21 knjigu, među kojima su poema „Đačka zapevka“ (1955), romani „Odlazak u zoru“ (1957), „Elementi“ (1968), „Fascinacije“ (1976), „Zadat život“, „Carstvo zemaljsko“ (1982), „Tople pedesete“ (1990), brojne zbirke priča i drame. Bio je član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, član Saveta JDP, član Predsedništva UKS, član Saveta MSU u Beogradu, član Saveta Bitefa i brojnih drugih kulturnih ustanova i manifestacija. Bio je predsednik Saveta Letopisa Matice srpske i stalni član-saradnik te ustanove. Dobitnik je Brankove nagrade (1955), Ninove nagrade za roman (1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990)… Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1988). Za redovnog člana SANU izabran je 29. maja 1991. godine.