„Peanuts“ – 75 godina stripa koji nam je doneo najpoznatijeg i najvoljenijeg bigla na svetu

Tada je Čarls Šulc američke čitaoce upoznao sa nesigurnim dečakom Čarlijem Braunom, njegovim ljubimcem Snupijem i njegovim drugarima iz škole.

„Peanuts“ kao neželjeni naziv

Strip je trebalo da se zove „Li’l Folks“ (Mali ljudi), ali su mu zbog autorskih prava i naziva za galeriju na kojoj su sedela deca tokom jednog popularnog programa (Peanut Gallery), rekli da je „Peanuts“ dobra ideja.

Šulcu se to nikada nije dopadalo, jer ne postoji lik koji se tako zove, a verovao je da će mnoge to zbunjivati, zbog čega je pokušao da promeni ime u „Čarli Braun“.

U tome nije uspeo jer bi došlo do još veće zabune sa autorskim pravima, pa je sve ostalo kako su izdavači želeli i čini se da nije uticalo na konačan uspeh ove franšize.

Sve je počelo kao strip koji je svakodnevno izlazio u novinama sa četiri kadra u kojima se vide deca, odnosno glavni junaci, i uz vrlo malo pozadinskih detalja.

Deca će i ostati u fokusu, jer su odrasli u njihovom svetu manje bitni od samih nevolja sa kojima se glavni likovi suočavaju, a Šulc nije hteo da oni odvraćaju pažnju čitaocima.

To ne znači da je ovo neki fantazijski svet, naprotiv, on je vrlo realan i prepun važnih događaja i tema koje se tiču ne samo mladih čitaoca, već i njihovih roditelja.

Svet Čalija Brauna

Uglavnom sve pratimo iz perspektive Čarlija Brauna, simpatičnog dečaka koji pati od kompleksa niže vrednosti, trapav je u svemu što radi i nikako mu ne uspeva da svoje namere sprovede u delo.

To je bolno očigledno kada je u pitanju njemu omiljeni bejzbol, kao i puštanje zmaja, a o odnosu sa suprotnim polom i da ne pričam.
Snupi je verovatno lik sa kojim svi poistovećuju ovaj strip i on je pravi bigl koji ne priča, ali koji ima vrlo ljudske misli koje pratimo u oblačićima.

Kada se osami na svojoj kućici, u šape uzima pisaću mašinu i tada zamišlja da je neko drugi kroz brojne fantazije, a čitaoci tada bivaju počašćeni mnogim pričama u okviru priče.

Društvo mu najčešće pravi ptičica Vudstok, čije misli ne vidimo i sa kojom samo Snupi može da komunicira, što nam delimično pokazuje koliko je on čistog srca i u dodiru sa drugim životinjama.

Od drugih likova ističu se pre svih Lajnus i Lusi, brat i sestra koji služe ne samo da pokažu tu tipičnu porodičnu dinamiku, već imaju i mnogo dublje uloge.

Starija Lusi vrlo dobro zna šta hoće, ne ume da ćuti i poznata je po oštrim i sarkastičnim komentarima na sve oko sebe. Ona ima previše samopouzdanja za svoje dobro, ali Šulc je istakao da ona samo deluje zlobno jer je to smešno za čitaoce, naročito kada, neretko, preuzme ulogu psihijatra i savetuje drugu decu.

Mlađi Lajnus je najbolji prijatelj Čarlija Brauna koji voli sa njim da razgovara na razne teme, među kojima su književnost, vera, pa čak i politika.

Uprkos tim ozbiljnim temama, on ponekad može da deluje naivno, a sigurnost traži u sisanju palca i nošenje ćebenceta koje mu pruža utehu.

Ozbiljnije teme nisu zapostavljene

Šulc je i ove glavne, ali i mnoge druge likove koristio ne samo za izazivanje smeha, već i za oštri društveni komentar i ubacivanje tema koje su važne i aktuelne.

Međutim, nije ih gurao nikome u lice niti objašnjavao kao da potcenjuje svoje čitaoce, već je verovao da će oni sami uvideti značaj onog što se odvija na stranicama stripa „Peanuts“.

Tako je na primer tu Pepermint Peti, devojčica koja ima više muških nego ženskih odlika, što ne smeta nikom od dece niti odraslih i što se prirodno uklapa u samu radnju.

Takođe je važan lik Frenklina, Afroamerikanca koji ide u istu školu kao i svi ostali, u vreme kada se u Americi zapravo govori o kraju segregacije i sve više u prvi plan ističu prava crnaca.

Šulc je sve ove teme, od rasnog i rodnog identiteta, koristio ne kao osnove gegova, već kao sastavni deo društva i način da strip „Peanuts“ ostane aktuelan kako su išle godine.

Zbog toga su mnogi likovi, ljudski i životinjski, korišćeni da odslikavaju i satirizuju stvaran svet i podsete čitaoce šta se sve promenilo. Tu su reference na Vijetnamski rat, kodeks oblačenja u školama, lansiranje Lajke u svemir, ali i brojne praznike.

„Peanuts“ kao praznična tradicija

Jedan od razloga što mnogi vole „Peanuts“ i Snupija je što se Šulc često dotakao religioznih tema, što je naročito koriščeno u crtanim televizijskim adaptacijama.

Tu se, kroz praznike kao što su Božić, Dan zahvalnosti ili Uskrs, u prvi plan uvek nekako ističe ljudska dobrota i deca uče šta je važno.

To, međutim, ne daju stripu čisto religioznu perspektivu, već jedan prirodan a nenametljiv način da se i sami zapitamo, prateći likove, na šta sve treba obratiti pažnju u ovom našem životu.

Kako su išle decenije, strip „Peanuts“ se delimično menjao tematski, ali je osnova ostala ista i Čarls Šulc i dalje je bio glavni za crtanje, upis slova i bojenje.

On je to radio pola veka, sve do svoje penzije 2000. godine, kada je morao da se povuče zbog zdravlja, što je i napisao fanovima, naznačivši da je želja porodice da niko ne nastavlja njegov rad.

Naravno da su mnogi od tada napravili ovakav ili onakav omaž njegovom radu, a njegove table doživele su novi život u raznim omnibusima, tvrdokoričenim izdanjima i „pokretnim stripovima“.

Crtani filmovi i animirani specijali

Snupi nikako nije izgubio svoju relevantnost i od prvih crtanih filmova i specijala, kojih se nakupilo prilično, izašlo je puno video igara i brojni proizvodi nose njegov lik ili ime „Peanuts“.

Njegove avanture postoje u vidu predstava i mjuzikala, a poslednji dugometražni film izašao je 2015, ovog puta animiran kompjuterski.

Od tada su emitovane i tri serije, 2019, 2021. i 2024. godine, sa pomalo modernizovanim likovima, koji i dalje nose taj isti duh i nadovezuju se na Šulcov rad.

Čudesni mali bigl dugo je sa svojim vlasnikom Čarlijem Braunom bio među najprodavanijim stripovima, čiji tron su jedino ugrožavali „Garfild“ i „Kalvin i Hobs„, primetićete takođe stripovi sa životinjama kao glavnim likovima.

To nije slučajnost, jer su životinje bliže deci i lakše će pročitati i poslušati šta oni imaju da kažu, naročito kada su tu još i deca koja naizgled imaju slične probleme kao i sami čitaoci u stvarnom svetu.

A bez obzira na to što je puno prošlo od nastanka stripa „Peanuts“, neke teme, poput odrastanja, prihvatanja sebe i društva, kao i porodičnih odnosa, ipak su univerzalne i relevantne i danas.

Povrh svega toga, malo onog iskrenog humora koji vas tera da se uhvatite za stomak od smeha uopšte ne škodi.