Pejzaž kao likovna misao: Izložba „Predeli nade i destrukcije“ autorke Anamarije Vartabedijan 1Foto: Promo

Samostalna izložba pejzaža „Predeli nade i destrukcije“ autorke Anamarije Vartabedijan koja obuhvata dva segmenta likovno povezana u izrazu i tehnici, biće otvorena u četvrtak 12. januara u 19 časova, u Gradskoj galeriji „Milan Tucović“, u Požegi.

Na izložbi će biti predstavljeno 15 ulja i akrilika na platnu, nastalih od 2002 do 2022. godine, koji se mogu pogledati do 27. januar 2023.

– Jedan segment izložbe – Predeli nade – predstavlja radove koji su nastajali kao opažanje i izraz sveobuhvatnog duha prirode u proteklih 20 godina. Istražujući anatomiju pejzaža i otkrivajući duh predela i stanje duha u sebi, izraz su sublimacije energije, atmosfere i emocije – ukazano je povodom izložbe.Pejzaž kao likovna misao: Izložba „Predeli nade i destrukcije“ autorke Anamarije Vartabedijan 2

Drugi segment – Predeli destrukcije – nastao toku 2020 i 2021. godine, a izazvan je aktuelnom situacijom i događajima u svetu.

– Jedan dodir ljudske ruke, namera ili nemarnost, dovode do katastrofa, destrukcije, razaranja, uništenja – seča šuma i klimatske promene, plastika koja guši i prekriva svet, eksplozije, bombe, ratovi. Nazivi radova obično počinju sa #Prayfor.. i posebno su vezani za aktuelne događaje i njihove posledice, – eksplozija u Bejrutu, australijski požari, rat na Nagorno Karabahu, ali je deo radova vezan i za minule događaje – destrukcija Palmire i pad Sirije, bombardovanje Srbije, požar u Notr Damu, 11. septembar… Ipak naša je obaveza da ponovo kažemo da mir nema alternativu, da su svi životi sveti i vredni, da podsetimo da su i šume hramovi za svoje stanovnike, i isto tako vredne kao i hramovi ljudi koji bivaju srušeni, razneti ili spaljeni uglavnom čovekovom namerom – istaknuto je podovom nastanka drugog segmenta.

Pejzaž kao likovna misao: Izložba „Predeli nade i destrukcije“ autorke Anamarije Vartabedijan 3

Oba segmenta postavke problematizuju odnos i poziciju čoveka u prirodi koja je sastavni deo čovekovog bića i duha, koja budi uzvišena osećanja, ali je čovek isto tako i uništava. Takođe svaki ciklus na svoj način problematizuje ljudski život kao fragilan, krhak i suštinski prolazan.

Zorica Atić, istoričarka umetnosti – kustoskinja istakla je da je pejzaž jedna od večnih tema umetnosti i jednak izazov, kojom se umetnost i umetnici vekovima određuju, stilski i likovno.

– Anamarija Vartabedijan je predstavu predela učinila nezaobilaznim motivom svog stvaralaštva. U sagledavanju prirode, koju duboko doživljava, spaja viđeno i imaginarno, unoseći ličnu impresiju, likovno umeće i poznavanje istorije pojedinih prostora – faktografske i magijske – pojašnjava Atić­.Pejzaž kao likovna misao: Izložba „Predeli nade i destrukcije“ autorke Anamarije Vartabedijan 4

Ona dodaje da umetnica upotrebom neslikarskih materijala, kao što su različite vrste peska, mermerni prah i dr., i njihovim prevođenjem u likovnu materiju, ulazi u dimenziju enformela i postiže likovnu ubedljivost.

– Apstahovanjem viđenog i svođenjem na osnovne mase, tragajući za izrazom suštine prirode, koloristički raščlanjava prostor, i gradi kompoziciju ritmovanjem jarko obojenih sekvenci, po potrebi i u zavisnosti od tehnike, bojenim crtežom kao čvrstom okosnicom. Slojevitost i reljefnost pejzaža opisuje kretanje linija i površina, čime postiže fluidnost u prostoru slike, baš kao i i željenu atmosferu transvremenskog duha predela koji traje nezavisno od nas – ukazuje Atić i dodaje da umetnica inspiraciju za rad na pejzažima ne nalazi samo u viđenom, već prvenstveno u ličnom i unutrašnjem doživljaju prirode, prirodnih sila i onoga što nam priroda svedoči svojim postojanjem.Pejzaž kao likovna misao: Izložba „Predeli nade i destrukcije“ autorke Anamarije Vartabedijan 5

– U gusto tkanje predstave pejzaža koju karakteriše odsustvo figuracije, utkana je likovna misao. Ispunjavaju ga predeli i vodeni tokovi koji su naša prapostojbina, sa mnoštvom tajni koje hode putevima istorije i mašte, sveta koji je bio i jeste, a jednovremeno nije i nema ga. U začaranim predelima Anamarije Vartebedijan mešaju se snovi i slutnje, pomeraju granice viđenog, prožimaju život i umetnost – zaključuje kustoskinja.

O umetnici: Od slikarstva i mozaika do rok fotografije i Hit strane Politikinog zabavnika

Anamarija Vartabedijan je rođena 13. 6. 1974. u Beogradu. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu januara 1998. godine. Novembra 2001. godine magistrirala je na slikarskom odseku – smer mozaik, kod prof. Branka Miljuša, FLU u Beogradu. Titulu master dizajner (grafički dizajn) stekla je na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogradu, septembra 2014. godine. Titulu doktor umetnosti (primenjene umetnosti i dizajn) stekla je 25. 2. 2020. na Fakultetu primenjenih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu. Član je ULUPUDS-a i ULUS-a. Profesor je na Akademiji tehničkih strukovnih studija Beograd – Odsek Beogradska politehnika na osnovnim i master studijskim progamima u oblasti Grafičkog dizajna i oblikovanja knjige. Priredila je četrdeset i sedam samostalnih izložbi slika, crteža, mozaika, fotografija, ilustracija, knjiga umetnika i animacija u zemlji i inostranstvu od 1995. godine do danas (Beograd, Jerevan, Barselona, Novi Sad, Požega, Čačak, Subotica, Banja Luka, Rijeka, Pula…). Osamnaest puta je izlagala sa porodicom Vartabedijan u zemlji i inostranstvu. Grupno izlaže od 1994. na preko sto izložbi (Majske izložbe ULUPUDS-a, Zlatno pero Beograda – Međunarodno bijenale ilustracije, izložbe Dizajn sekcije ULUPUDS-a, izložbe Slikarsko-grafičke sekcije….) Bavi se rok fotografijom od 2004. godine. Bila je urednik fotografije u nedeljnom rok i art internet magazinu david-subrok, i fotograf-saradnik za Hit strane Politikinog zabavnika. Saradnik je Nena Belana (fotografija, animacija i dizajn), a fotograf je muzičkih grupa: Goblini, Fit, Orthodox Celts, S.U.S… Fotografije su joj objavljivane redovno u magazinima, novinama i internet portalima u regionu. Pokretač je projekta Rok momenti – izložbe koncertnih rok fotografija realizovane 19 puta od 2007. godine do danas u muzejima, galerijama sa savetom, kulturnim centrima u Srbiji i regionu. Dobitnik je više stručnih priznanja od 1996. godine do danas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari