Pisac nadljudske energije

Pekić je ovu knjigu posvetio Dobrici Ćosiću koji je, govoreći juče na predstavljanju knjige, istakao da je upravo „Borislav Pekić najdublji i najsvestraniji mislilac srpske književnosti u drugoj polovini dvadesetog veka. On je onaj srpski pisac čiji idejni i poetski sadržaj integralno korespondira sa tokovima evropske književnosti i kulture. Bio je to pisac nadljudske energije. On je najsloženija duhovno-intelektualna tvorevina srpskog jezika. Zadivljuje Pekićevo pripovedačko umeće, tematski raspon, umna dubina i imaginativna energija“, kazao je Ćosić dodajući da čitalačka publika ne bi danas znala koliko je njegovo stvaralaštvo vredno bez pomoći njegove supruge Ljiljane i ćerke Aleksandre koje čuvaju njegovu zaostavštinu i objavljuju je.

Književni kritičar i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jerkov je osvrćući se na značaj ove knjige, kazao je da se ova kultura toliko izobličila da se neprestano mora govoriti šta objavljivanje Pekićevih dela znači za nju samu jer ona zbog svoje estradizacije više to nije u stanju. Pekić u svojim tekstovima u ovoj knjizi „ne ubeđuje u svoje stavove već nam pruža priliku da evoluiramo i pred širim iskustvom ustuknemo hodajući unapred“.

Ove reči je možda proročki potvrdio i sam Borislav Pekić pošto je u knjizi zapisao i ovo „Čovek se na izborima opredeljuje na osnovu svojih očekivanja. Očekivanja da nešto dobijete ne može biti zamenjeno uverenjem da ništa nećete izgubiti. Sigurnost da izgubiti nećete više vredi od rizika u kome, doduše, možete i dobiti ali možete i izgubiti… Znajmo da smo jednovremeno pripadnici jednog naroda kome mnogo dugujemo, ali i građani, kome taj narod nešto duguje. U prvom redu slobodu, pravdu i pravo na ličnu sreću zbog koje smo se u zajednicu i udružili.“