Podsticaj za bolje knjige 1Foto: Stanislav Milojković

Vodi se računa o svemu: autor mora biti nagrađivan, pazi se na prevodioce i kvalitet prevoda, ali i o plasmanu knjiga koje su dobile ovu vrstu finansijske pomoći, u elektronskim i pisanim medijima, kao i kad je reč o marketingu. Zahtevi za pristup projektima su izuzetno visoki. Ono što jeste zanimljivo je činjenica da ove godine prvi put u programu nisu obuhvaćena dela za prevođenje iz Velike Britanije, a kako će biti dalje nakon “Bregzita” ostaje da se vidi. Treba reći i to novac iz ovog programa ne pokriva troškove kupovine autorskih prava, pa izdavač može da konkuriše za subvenciju tek kad ih reguliše.

Srpski izdavači su uopšteno gledano zadovoljni učešćem u ovom programu. „Finansijska potpora EU je važna zato što nam omogućava da objavljujemo dela ozbiljne književnosti čiji je broj čitalaca ograničen. U projektu na kome smo radili dve godine “Scene iz naših skrivenih života” obuhvaćeno je šest knjiga od kojih je pet dobilo “Evropsku nagradu za književnost”“, kaže Branko Bukvić, vlasnik “Sezam Booka”. Ana Ješić, pomoćnica urednika u izdavačkoj kući “Heliks” napominje da je reč o ohrabrenju da se zakorači u neke izdavačke poduhvate koje nisu dosad imali. „Krenuli smo da prevodimo dela sa islandskog, portugalskog, češkog, poljskog, švedskog, rumunskog“, kaže Ješić i dodaje da s obzirom da Brisel postavlja izuzetno visoke standarde i kad je reč o plasmanu i distribuciji knjiga, ponekad ima problema, ali oni se rešavaju u hodu.

„Mi smo sami sebi najvažniji, ali nismo i njima. Oni drugačije gledaju na nas, a drugačije na Engleze, jer njih vide kao veliku čitalačku masu. Oni bi voleli da pisci koji pišu na manjim jezicima budu što čitaniji, jer ako daju novac, hteli bi da to ima što više odjeka. Forsiraju prevođenje sa manjih na velike jezike sa velikim brojem čitalaca, ali tu negde uspemo da se provučemo i mi, da se prevodi sa manjih jezika na manje jezike“, ističe Ješić

Od 530 otvorenih projekata, Srbija učestvuje u 16. Iskustva sa srpskim izdavačima su veoma dinamična, rekla je Mari Pjer Renson iz Evropske komisije “EACEA” koja je zadužena za monitoring. Ona dodaje da je prvi put u Srbiji i da je došla da dijalog sa ovdašnjim izdavačima unapredi. “Desk Kreativna Evropa Srbija” zadužena je za glavnu komunikaciju sa predstavnicima programa “Evropa Srbija”. „Iskustva sa saradnjom sa “EK” su veoma dobra. Mi smo kao kancelarija na nacionalnom nivou veoma zadovoljni i to ne samo na ovom već i na drugim projektima, reč je o uspostavljanju partnerstva sa kolegama iz čitave Evrope. Dosad je više od 80 organizacija iz Srbije koje učestvuju u raznovrsnim projektima koji se veoma uspešno realizuju“, kaže Dimitrije Tadić, rukovodilac “Deska Kreativna Evropa Srbija”.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.