Foto: S. PopovNaša priča počinje daleke 1885. godine, kada na ostrvo Lošinj stiže prvi gost, austrijski lekar Konrad Klar, kako bi od difterije izlečio bolesnog sina Valtera.
Čitao je u austrijskoj štampi o naučnim istraživanjima profesora Haračića o lekovitosti tog ostrva.
Naime, botaničar prof. Ambroz Haračić predavao je u Pomorskoj školi u Malom Lošinju, gde je osamnaest godina sprovodio sistematska meteorološka merenja.
Na osnovu tih istraživanja, bečka vlada je, tj. Ministarstvo zdravlja Austro-Ugarske Monarhije 1892. Mali Lošinj proglasilo klimatskim lečilištem, posle čega na čitavom ostrvu počinje da cveta turizam.
Lošinj danas slavi 140 godina organizovanog bavljenja turizmom.
Reč je o izuzetnoj tradiciji, jer je u drugoj polovini 19. veka profesor Haračić naučno dokazao da je Lošinj idealno morsko klimatsko lečilište i zdravstveno zimovalište: ima mnogo blažu klimu od svih ostalih mesta koja leže na istoj geografskoj širini; čist lošinjski vazduh sadrži visoku i ujednačenu koncentraciju vlage i na ostrvu nema snažnih udara vetrova, ni naglih i grubih klimatskih promena.
Morske aerosoli uz isparavanja blagotvorne borove smole i prirodne zimzelene vegetacije recept su lekovitosti lošinjske klime, te je boravak na Lošinju permanentna aromaterapija na otvorenom koja vas podstiče da dišete punim plućima.
Od 2006. godine Lošinj se na svetskom tržištu pozicionirao kao “ostrvo vitalnosti” zbog zdravog vazduha prvog kvaliteta, više od 200 sunčanih dana godišnje, te 1018 biljnih vrsta od kojih 939 pripada autohtonoj flori.
Danas je tri nedelje na lošinjskom vazduhu efikasnije i učinkovitije za oboljenja pluća od lekova i terapija, tvrde brojni pacijenti.
To mi je i lično potvrdila porodica Crneković, koja je pre 18 godina ovde došla zbog lečenja astme starijeg sina.
Astma je nestala, a Crnekovići na Lošinju ostaše, u ostrvo beznadežno zaljubljeni.
Osnovali su porodično gazdinstvo na plaži koje je doslovno malo-parče-raja – Ridimutak Beach.
Dočekali su nas sa novom ponudom lošinjskih ugostitelja “Taste of Vitality” koji vas momentalno energizira.
Na njihovom “meniju vitalnosti” je: Avokado s lošinjskim biljem i cvetom bosiljka; Burata s breskvom, lošinjskim medom i mentom; Cepkana creska jagnjetina u takosu. Posve religiozno gastro iskustvo!
Od šezdeset jela lošinjskih restorana koja su dobila sertifikat “Taste Of Vitality” izdvajam tek neka: Krem supa od rakova, kvarnerskih škampa i kozica; Škampi sa palentom; Ostrvska jagnjetina pod sačom; Pljukanci (tradicionalna istarska ručno pravljena pasta) u sosu od paradaiza s lošinjskim biljem i bademima; Salata od kuvane hobotnice i povrća sa svežim začinima; Brancin na žaru s blitvom i krompirom; Marinirani ražnjići od kozica; Rolovana hobotnica; Gulaš od cresko-lošinjske divljači; Ravioli punjeni capesantama i kozicama u sosu s kavijarom; Salata od voća, povrća i lošinjskog koštunjavog voća. Nonina maneštra – tradicionalno istarsko jelo „na kašiku“ obogaćeno sočivom, tikvicama, šargarepom, graškom, krompirom, pančetom i paradaizom…
Sva “Taste Of Vitality” jela su inovirani lokalni specijaliteti stare lošinjske kuhinje, od lokalnih namirnica, spravljani bez šećera, belog brašna i praznih kalorija, a nadgledala ih je uz dodatnu edukaciju lošinjskih ugostitelja nutricionistkinja Dijana Gluhak Spajić, urednica Healthy Meal standarda.
Sva jela sa “ukusom vitalnosti” bogata su kvalitetnim nutrijentima, te vas hrane energijom, ideja je autorke projekte “Taste Of Vitality”, Karin Mimice, direktorke Kluba Gastronaut, koja već dugi niz godina sprovodi gastro brendiranje turističkih destinacija u Hrvatskoj.
Sva “Taste Of Vitality” jela uparena su sa najboljim lokalnim i istarskim vinima, i od sada su deo standardne ponude lošinjskih restorana.
Otkriće podvodne arheologije svetskih razmera
Da je Mali Lošinj – Ogromna Lepota svedoči i njegova velelepna kulturna baština – crkvice, samostani, renesansna zdanja, bazilike i antički ostaci na svakom koraku, ali pre svega najznačajnije otkriće podvodne arheologije u Evropi – dragocena skulptura čuvenog Apoksiomena, najbolje sačuvane bronzane statue grčkog atlete, kakvih ima svega pet na planeti.
Arheološko otkriće svetskog glasa
Muzej Apoksiomena, posvećen je samo jednom eksponatu, tj. artefaktu podvodne arheologije, jedinstvenom pronalasku na Jadranu, filmske dramaturgije.
Veličanstvena antička bronzana skulptura ležala je dve hiljade godina na morskom dnu u blizini ostrva, dok je 1997. nije pronašao belgijski turista, ronilac Rene Vuter.
Zaprepašćen svojim otkrićem, ljubomorno ga je za sebe čuvao i dve godine o njemu ćutao, a statuu redovno obilazio.
Al ne lezi vraže, kad se jedne večeri u jednoj lošinjskoj konobi o svom neverovatnom otkriću pod uticajem vina izlanuo i priča stigla do gradskih otaca, Apoksiomen je 1999. vrlo pažljivo izronjen iz mora, sa 45 metara dubine.
Ispostavilo se da je reč o otkriću svetskih razmera: u pitanju je jedna od pet pronađenih statua Apoksiomena na svetu i jedna od svega dve bronzane.
Apoxyomenos je grčki naziv za prikaz atlete koji se čisti od ulja, znoja i peska posle vežbanja ili takmičenja (jer zna se da su antički “sportisti” bili goli, te je posle “treninga” obavezan ritual bio skidanje prljavštine sa kože).
Lošinjski atleta prikazan je u trenutku dok čisti svoju strugaljku, očuvan je u celini, a pri pronalasku su nedostajali samo mali prst leve ruke, oči i strugaljka.
Konzervatorsko – restauratorski radovi na statui trajali su punih šest godina, posle čega je Apoksiomen krenuo na turneju po najvažnijim svetskim muzejima (Louvre, British Museum, J.P Getty Museum) i vratio se kući, na Lošinj, ovenčan brojnim međunarodnim priznanjima.
Bronzana grčka statua Apoksiomena datirana je u 2. ili 1. vek pre nove ere, i to uz pomoć jednog običnog miša koji je u unutrašnjosti atletinog stopala našao sebi dom, pre skoro dve hiljade godina.
Kad su pronašli skrivene ostatke njegove hrane u rupici statue, naučnici su lako datirali i Apoksiomenovu starost.
Dalja istraživanja rekonstruisala su i Apoksiomenovu sudbinu: da su ga Rimljani u svojim pljačkaškim pohodima umetničkog blaga iz Grčke, prilikom kakvog brodoloma, u povratku kući, u blizini Lošinja ispustili u more, kako bi se ratosiljali tereta.
Danas je starogrčki Apoksiomen simbol i zaštitni znak Lošinja, svetskog glasa, a bogme i stasa – njegova vanvremenska lepota, filmska priča o njegovom otkriću koja je obišla svet, ali i jedinstvena muzejska postavka, jer malo je muzeja na planeti koja imaju jedan jedini artefakt.
Muzej Apoksiomena otvoren je 2016. godine u palati Kvarner, u centru Malog Lošinja. 2019. godine nominovan je za najbolji muzej u Evropi!
Bliski susret sa Apoksiomenom i njegovim čudesnim podvodnim otkrićem, ali i osoben doživljaj kulturne i istorijske baštine Lošinja kakav niste iskusili, naći ćete u Podvodnom arheološkom parku u Malom Lošinju, u sklopu ronilačkog centra TOP DIVE ČIKAT, koji je smešten u božanstvenoj uvali Čikat, na svega 1km od centra Malog Lošinja.
Naime, postavku podvodnog parka čini 11 eksponata koji svedoče o raskošnoj istoriji ostrva, postavljenih na dubini od 5 do 15m.
Među eksponatima su replike: topova iz XVI veka, antičkih amfora, tu su i sidra iz 4. ili 5. veka, mletački topovi i razume se, replika čuvenog „Apoksiomena“ iz 2. ili 1. veka pre nove ere.
Replika Apoksiomena postavljena je u uspravnom položaju u prirodnoj veličini, a cela staza za obilazak podvodnog parka iznosi oko 300m.
Arheološki park mogu da posete svi licencirani ronioci, a kako su eksponati postavljeni na relativno maloj dubini, mogu da zarone i oni bez ronilačkog iskustva, u pratnji instruktora, kroz tzv. „Discovery dive“ program.
Krokant – na Lošinju upravo oboren Ginisiv rekord
A koliko su blaga Lošinja svetskog glasa i stasa, svedoči i upravo oboren Ginisov rekord, u kom je učestvovao krokant, tradicionalna poslastica lošinjskih kapetana koja se priprema za svečane prilike poput venčanja, krštenja i važnih jubileja.
Krokant je jednostavan desert, napravljen od karamelizovanog šećera i orašastih plodova, najčešće sirovih ili blanširanih badema.
U nas je to recimo – grilijaš.
U vreme kad je šećer bio dragocena namirnica, krokant se pripremao u bogatim lošinjskim porodicama, koje su razvile autentičan način izrade ove poslastice.
Tu su tradiciju sačuvale žene lošinjskih pomoraca, kojima je posvećena i skulptura Addio na Čikatu, simbolično prikazana i na najslađem lošinjskom suveniru – krokantu.
Od zlatnog doba lošinjskih jedrenjaka torta od krokanta bila je neizbežan deo ostrvskih svečanosti, a za najvažnije događaje priprema se na čak sedam spratova.
Ovog puta, lošinjki krokant dosegao je rekordnih 14 spratova, kojima je postavio novi GINISOV SVETSKI REKORD.
Lošinjski krokant je sada najviša poslastica te vrste na svetu!
A upravo u sklopu proslave 140 godina organizovanog turizma na ostrvu.
Čestitamo!
Smiljana Popov je autorka i urednica tv serijala “Beograd za početnike” i “Srbija za početnike”
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
