Tražim hitan azil na Lošinju, odlučila sam posle tri dana službenog puta na “ostrvu vitalnosti”, koje je u rekordnom roku delovalo katarzično na moje, bukom i besom dvomilionskog grada kontaminirano biće.
Jer: Mali je Lošinj – Ogromna Lepota.
Sa više od 200 dana sunca godišnje, ovo je jedno od najsunčanijih mesta u regionu (odmah posle Hvara); više od 250.000 borova i 200 lekovitih biljnih vrsta natapa lošinjski vazduh vrhunskim kvalitetom (naučno je dokazano), zbog čega je pre tačno 140 godina jedan lekar ovde došao ne bi li izlečio bolesnog sina, a onda i otvorio prvo klimatsko lečilište na Jadranu za bolesti pluća i disajnih organa – u blagotvornost lošinjskog vazduha uverila sam se i sama posle samo jednog dana, kada počne momentalno čišćenje vaših respiratornih taloga; kolonija od 200 delfina živi srećno i nesputano u lošinjskom arhipelagu (što je samo jedan od dokaza koliko je more ovde čisto): na 100 metara od njih motori na čamcima i barkama moraju da se isključe, zabranjeno je da ih hranite i plivate sa njima (za razliku od inih turističkih letovališta gde masovni turizam ohrabruje nepodnošljivo uznemiravanje i proganjanje delfina, čemu sam prisustvovala i što mi je suze na oči naterivalo – ovde je sve zaista u skladu sa prirodom.
I to nije fraza); besprekorno čisto more oko Lošinja je smaragdno zeleno zbog borova koji rastu na obali, a imate izbor između „dva mora“ – onog okrenutog „ka pučini“, sa suncem do samog zalaska ili onog okrenutog „prema Velebitu“ s jutarnjim suncem.
Lošinj ima i plaže za pse (!), opremljene kantama za pseću kaku, i to u uvali Čikat, u Srebrnoj uvali, na Kovčanju (uvala nasuprot malološinjskoj luci), na Valdarkama i u uvali Artatore (tu je i tuš za pse!);sa 280 km biciklističkih i pešačkih staza, Lošinj je prvo zeleno ostrvo Mediterana (2020. proglašen je za evropsko ostrvo sporta).
Ali je i dom najvećeg podvodnog arheološkog otkrića u Evropi – najbolje očuvanog Apoksiomena (antičke statue grčkog atlete) na svetu (jednog od svega pet na planeti), za koji je posebno uređena palata Kvarner u centru Malog Lošinja, jedinstveni muzej u celom regionu, posvećen samo jednom eksponatu.
Ali svetski vrednom, vanvremenske lepote! Malo li je za sriću?
Osvojio me je još jedan primer dobre prakse Malog Lošinja kako se čuva vizuelni identitet i autentična vizura grada – na više mesta primetila sam da je reklamno lepljenje plakata u gradu – ZABRANJENO!
Lošinj je prvo mediteransko ostrvo koje je dobilo prestižno Green Destinations priznanje.
To je najveći svetski program sertifikacije turističkih destinacija koje zadovoljavaju najviše ekološke, društveno-ekonomske i kulturne standarde, te je ovaj lepotan Kvarnerskog zaliva danas lider i na poljima održivog razvoja i odgovornog turizma.
“Već 140 godina Lošinj dokazuje kako sklad između čoveka i prirode može biti temelj održivog razvoja. Od prepoznavanja njegovih lekovitih klimatskih svojstava do postizanja statusa prve zelene destinacije na Mediteranu, naše ostrvo ostaje simbol uspešne sinergije turizma i očuvanja okoline. Danas, kao predvodnici održivog turizma, s ponosom pružamo gostima autentično iskustvo prirodnih lepota, zdravlja i ekološke odgovornosti. Ovaj jubilej nije samo priznanje prošlim uspesima, već i podsticaj da nastavimo da čuvamo i razvijamo Lošinj kao Ostrvo vitalnosti za sve buduće generacije“, podseća Dalibor Cvitković, direktor Turističke zajednice Grada Malog Lošinja.
Ukusi vitalnosti
Posebni izvor serotonina i “hrane za dušu” je lošinjska “kužina”, što je nedavna kulinarska manifestacija “Taste of Vitality” i dokazala.
Mali Lošinj je ovih dana bio prestonica oblapornog, a zdravog gastro hodočašća turističkih novinara i pisaca u turizmu iz regiona, ali i šire (Engleske, Italije, Austrije, Mađarske).
Šesnaest najboljih malološinjskih restorana predstavilo je vrlo inovativnu novinu: šezdeset autentičnih lokalnih jela od kojih, kad se najedete, niste umorni, tromi i pospani.
Štaviše – eliksir su vitalnosti uz lokalna i istarska vrhunska vina! Ta najnovija ugostiteljska ponuda sastavni je deo brenda Lošinja koji je za “ostrvo vitalnosti” proglašen 2006. godine zbog svih gorenavedenih svojstava.
“Ako imamo u vidu ugled Lošinja kao destinacije s istorijom zdravstvenog turizma, logično je da se ugostiteljska ponuda nadoveže na brend “ostrva vitalnosti”.
To smo postigli dodatnom edukacijom ugostitelja u pripremanju jela koja su izvor vitalnosti. Ako ste poklonici vitality lifestyle-a, na Lošinju trenutno imate 16 restorana gde možete pronaći od jednog do 5-6 jela sa sertifikatom „Taste of Vitality“.To su jela koja su specijalno nadgledali nutricionisti. Glavni test na koji način deluju na ljudski organizam je da li se kad ste pojeli to jelo osećate pospano ili pak nutricionistički nahranjeno, energizirano i odmorno za dalje aktivnosti. Nutricionistički deo jela za vitalnost podrazumeva da ne smeju da sadrže bilo kakve veštačke šećere i višak masnoća. Radi se o kvalitetnim, zdravim lokalnim namirnicama, pripremljenim s puno pažnje kako bi se sačuvala i nutritivna svojstva i ukusi”, objašnjava autorka projekta “Taste Of Vitality”, dr Karin Mimica, direktorka Kluba Gastronaut, koja već godinama veoma uspešno radi na gastro brendiranju turističkih destinacija u Hrvatskoj.
Na meniju nove lošinjske gastronomske ponude “Taste Of Vitality” naći ćete jela koja se prevashodno zasnivaju na ribi, rakovima i školjkama specifičnim za lošinjski arhipelag, ali i vrhunskoj jagnjetini, po kojoj je poznat Kvarner od Krka do Lošinja.
Tu je i čuvena ostrvska divljač. Pripremu i recepture tih đakonija, koje se sastoje od namirnica bogatih hranjljivim materijama, pripremljenih tako da sačuvaju svoja nutritivna svojstva i dižu nivo energije u organizmu, nadgledala je nutricionistkinja Dijana Gluhak Spajić, urednica Healthy Meal standarda.
Jela ostrvskih ugostitelja koja su to dokazala, dobila su sertifikat #TasteOfVitality, te od sada, kad letujete il zimujete na Lošinju (jer ovo je destinacija za celogodišnji turizam sa idealnom prosečnom temperaturom i vlagom koja ne varira mnogo u toku cele godine) rezervatu najčistijeg vazduha u regionu, mozete i da se sladostrasno bahanališete, bez griže savesti, u najzdravijim specijalitetima, bez šećera, belog brašna i praznih kalorija, bogatim kvalitetnim nutrijentima.
Ta jela od sada su sastavni deo brenda Lošinja kao “ostrva vitalnosti”.
Još jedan nezaobilazan sastojak lošinjskog menija “Taste Of Vitality” jesu lokalni začini, jer na ostrvu samoniklo raste preko 200 vrsta lekovitog bilja. Sve te mirise Lošinja, koji slovi za najmirisnije ostrvo na Jadranu, možete udahnuti u sebe na jednom mestu, verovali ili ne!
Mimoirisni vrt
Miomirisni vrt, sa pogledom-od-kog-zastaje-dah na najlepše lošinjske uvale i Velebit u daljini, jedna je od najvoljenijih ostrvskih atrakcija koju godišnje poseti hiljade turista iz čitavog sveta.
Taj raskošni rasadnik lekovitog ostrvskog bilja bertolučijevske lepote, ovenčan je i brojnim domaćim i međunarodnim nagradama i priznanjima.
Miomirisni vrt živi je dokaz da se u životu od ljubavi i hobija može srećno živeti.
I to je verovatno razlog zašto se u ovo mesto momentalno zaljubite.
Dočekuje nas osnivačica i upravnica vrta Sandra Nikolić širom raširenih ruku, sa likerom od mirte, sa svojom poslušnom ljubimicom kozicom koja se od nje ne odvaja.
Pre više od dvadeset godina došla je Sandra na ideju da na jednom mestu sačuva ama baš sve mirise ostrva Lošinja. Brinula se, kaže, da će svi ti mirisi njenog detinjstva koje je obožavala – nestati.
Iznajmila je napušteno, zapušteno i neiskorišćeno gradsko zemljište i od njega napravila rajski vrt.
To je njen lični “prilog očuvanju prirode i etno baštine”, kaže.
Miomirisni kalendar na nedoljivoj mediteranskoj kućici na ulazu u vrt, podseća da je svaki mesec u godini posvećen jednoj biljci koja cveta, ima plod i iz koje nastaju lekoviti proizvodi u medicini i kozmetici, a koriste se i u gastronomiji, pojašnjava Sandra.
Njeni su proizvodi u suvenirnici, kao i ponuda u restoranu, povezani s tim biljem.
U suvenirnici tako možete naći likere, meleme za negu tela i lica, hidrolate od termalne vode i smilja, marmelade, začinsku so…
Svake godine ona doda nešto novo ponudi Miomirisnog vrta. Karakteristična biljka Lošinja je smilje, jer stari su Lošinjani oduvek brali smilje, priča Sandra.
Zimi bi ga palili u kaminu, što je davalo plemeniti, fini miris u kući. Danas se smilje koristi u kozmetici, njegov engleski naziv je immortel – besmrtan, te domaćica od njega pravi više proizvoda koji su eliksir vitalnosti za kožu.
Prisustvovali smo znalačkom kuvanju lekovitog likera “Primorka” od lošinjskih trava za koji smo dobili recept.
Ovde u večernjim satima, od 18 do 23 h mogu da se probaju i domaći, lokalni prehrambeni proizvodi, a društvo će vam praviti magarence, zeka, ovnić, kozica i kornjače spojene u vrelom ljubavnom zanosu.
(nastaviće se…)
autorka teskta je Smiljana Popov, novinarka, autorka & urednica emisije „Beograd za početnike“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
