Poziv za oslobađanje aktivista sinoć na otvaranju 18. Beldocsa

Uoči domaće premijere novog Žilnikovog filma “Restitucija, ili, san i java stare garde”, umetnički direktor Beldocsa Marko Grba Singh podsetio je da je prošle godine prikazan film “Novosadsko sećanje” Aleksandra Reljića o zločinima mađarskih fašista u Novom Sadu tokom Drugog svetskog rata, čiji je jedan od aktera bila i profesorka Marija Vasić, kojoj je ovih dana određen kućni pritvor nakon štrajka glađu i žeđu i upućivanja u zatvorsku bolnicu ubog pogoršanog zdravstvenog stanja.

“Ceo kolektiv Beldocsa udruženo stoji iza uhapšenih aktivista i profesora i zahtevamno da se puste na slobodu i iz iz kućnog pritvora”, poručio je Grba Singh, uz ogroman aplauz publike.

Beldocs, takođe, stoji uz sve nastavnike i nastavnice, profesore i profesorke, koji “podnose ogroman teret i na neki način su nevidljivi heroji našeg doba”, rekao je Grba Singh, što su prisutni ponovo glasno pozdravili.

I selektor 18. Beldocsa Igor Stanojević osvrnuo se na aktuelne događaje, pominjući obližnje “misteriozne naseobine kojima vršljaju ljudi neidentifikovanih motiva i najčešće zaključanih dosijea”.

Stanojević je istakao i da se “u jednoj borbi nikada ne posvećuje sto odsto samoj borbi”, već je ponekad neophodno napuniti svoje baterije. On je izrazio nadu u tom pogledu da će 18. Beldocs moći da bude mesto gde će publika moći to da uradi gledanjem nekog od dokumentaraca na programu, ali je naglasio i da to ne znači da treba da spusti tenziju.

Direktorka Beldocsa Mara Prohaska Marković zahvalila je, povodom punoletstva tog festivala, osnivaču Mladenu Vušureviću, koji je “raspalio vatricu beldocsa koja nas i dalje okuplja i greje”.

Punoletno festivalsko izdanje proglasio je otvorenim Žilnik, pozdravljen snažnim aplauzom publike, a zahvalio je svima koji su došli – i ljubiteljima filma, i velikom broju kolega.

Žilnikov novi film “Restitucija, ili san i java stare garde” – u osnovi igrani, ali sa dokumentarnim elementima, prati starog muzičara, pijanistu Stevana Arsina koji se, posle šest decenija života u Nemačkoj, vraća u Srbiju radi restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i stare vile. Suočava se s porodicom, prijateljima i procesom punim pravnih izazova u “hiper-transakcionom” svetu današnjice.

Nakon svetske premijere ranije ove godine na Berlinalu, te učešća u Lincu, Visbadenu, Beču… novi Žilnikov film nagrađen je dugim aplauzom publike, koja je imala priliku da prisustvuje i razgovoru sa rediteljem i glavnim akterom Milanom Kovačevićem (1936), novosadskim muzičarem čija je životna priča i uspešna muzička karijera u Nemačkoj od početka 60-ih godina, kada je napustio tadašnju SFR Jugoslaviju, poslužila za scenario filma i čini njegov dokumentarni deo.

Žilnika i Kovačevića, koji nije profesionalni glumac, upoznao je zajednički prijatelj. Živi u Novom Sadu, a kao mlad je želeo da glumi i obožavao Čarlija Čaplina.

Ostvarilo mu se želja da glumi na filmu, što mu je, kako je istakao u razgovoru posle premijerne projekcije, veliko zadovoljstvo i “ostvarenje svog dečjeg sna”.

Za pojedine scene, poput one u kojoj glavni lik filma uoči konačnog potpisivanja ugovora o restituciji vrednog nasledstva, mora na veštačenje mentalne sposobnosti kod psihologa na zahtev pohlepnog zeta, nije ni pisan scenario, već je govorio o sebi i svojim nastupima po čitavoj Evropi, poznatim ličnostima koje su prisustvovale koncetima, poput Hičkoka.

Poludokumentarna je i scena u kojoj u vikendicu prijatelja glavnog junaka, kod koga je odseo dok završava poslove u vezi sa restitucijom, dolaze muzičari sa kojima je svojevremeno svirao u kvintetima.

Sam Kovačević, koga Žilnik naziva neprofesionalnim glumcem, nije i nasledio kuću i ta konkretna priča o restituciji nije uzeta direktno iz života, ali je, kako je ukazao reditelj, u stvarnosti mnogo takvih priča u Vojvodini, gde je pušteno da propadaju lepe kuće i što je još strašnije – da plodna zemlja ostane neobrađena.

I životne situacije nekig drugih likova su autentično predstavljene, poput Vere Hrćan Ostojić, koja igra nekadašnju kafansku pevačicu i glumicu, a i u stvarnosti je glumica.

Prema rečima Žilnika, snimanje filma trajalo je nekoliko meseci, uz podršku Filmskog centra Srbije i drugih finasijera, a ceo proces mu je bio neobičan zbog navike da radi sa manjom ekipom i u kraćem vremenskom periodu.

Beldoks će do 27. maja u takmičarskim i revijalnim programima prikazati 84 filma, među kojima su deset svetskih premijera, 51 regionalna i 22 srpske premijere, piše SEEcult.org