Preminuo pisac Miroslav Josić Višnjić

PRE { text-indent: 2.5cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }PRE.western { }PRE.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“,monospace; }PRE.ctl { font-family: „FreeSerif“,monospace; }P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

„Ne postoji na književnoj sceni Srbije mnogo ličnosti koje su svoj raskošni talenat uspevale da iskažu na tako raznovrstan način kao što je to činio Miroslav Josić Višnjić. Bilo da je svoj dar iskazivao kroz izuzetna književna dela ili svojim angažovanjem na stvaranju kapitalnih edicija i kao urednik časopisa, Miroslava Josića Višnjića pamtićemo kao predanu i svestranu osobu, čija su ostvarenja ostavila dubok trag na književnom nebu Srbije“, ističe se u telegramu.

Josić Višnjić rođen je 15. decembra 1946. u Staparu kod Sombora. Apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost). Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista „Student“ (generacija '68, do smene redakcije), urednik časopisa „Relations“. Bio je (greškom) zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi. Pokrenuo je biblioteku Novi albatros. Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u Književnoj fabrici MJV i deca. Bio je predsednik PANU, doživotno u ostavci, kako stoji u duhovitom prikazu njegove biografije na Vikipediji, kao i to da je „bio vrlo produktivan pisac (pravi i vredan „salašar“), a posebno otkad se zarekao (što se dogodilo nekoliko puta) da više neće pisati i objavljivati. Kod drugih izdavača i o svom trošku objavio je, u više izdanja, tridesetak knjiga (oko stotinu hiljada primeraka), a među njima su romani („Odbrana i propast Bodroga…“, ovenčan Ninom), pripovetke, novele, pesme za decu, knjige razgovora, prepiska, polemičke knjige, one o srpskoj književnosti ili slikarstvu (o Konjoviću), radio-drame, TV film „Pogledaj me, nevernice“. Prevođen je na mnoštvo jezika, mada je to smatrao uzaludnim poslom jer „dobra knjiga ne može da bude dobro prevedena“, a o njegovom pisanju objavljeno je dosta radova a ono je okarakterisano kao realističko i lirsko, ležernog, odnegovanog stila.