foto: Vićencio ZaknićAnsambl beogradskog Narodnog pozorišta oduševio je Šapčane Sterijinim komadom „Rodoljupci“ u kome su prepoznali prevrtljivost, sebičnost, kukavičluk i mnogo toga lošega što govori i o sadašnjosti. Uostalom, i režija Andraša Urbana bila je u tome eksplicitna, sa horskim navođenjem čitave ekipe političara koji su vladali na ovim prostorima od devedesetih godina, od Ante Markovića, Slobodana Miloševića do Aleksandra Vučića.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
Na okruglom stolu kritike teatrološkinja Dragana Bošković istakla je da su „Rodoljupci“ najveći hit u srpskom pozorištu, i da se tu posmatramo kroz krivo ogledalo. Sterija razočaran u društvo i sistem, a na delu su monstruozni samoživi tipovi. Ovaj komad ima i brehtovsku ulogu da upozori a ne samo da ismejava.
Gavrilović, jedini koji se suprotstavlja tom ludilu, udvorištvu i bestijalnosti, biva ubijen jer se nikako tu ne uklapa, a njegov lik uverljivo je odigrao Predrag Ejdus. Kako kaže, ovakve likove je najdosadnije igrati, jer su drugi likovi pitoreskni, karikaturalni… „Gavrilović je ispravan čovek, govori istinu protiv većine, a kad je hteo da priča šta su radili – ubili su ga! Tako je često bivalo na ovim prostorima, a i u bliskoj prošlosti, da oni koji su hteli da kažu istinu narodu bili su skraćeni za glavu. Kad pametni zaćute, budale progovore, a fukare se obogate, i to je vidljivo u ovom komadu. U smutnim vremenima obavlja se prvobitna akumulacija , a to je užasno prisutno i danas“, kaže Ejdus.
Lik Žutilova, na sve spremnog i Srbina i „mađarona“, uvek glasan i na zlo delotvoran, tumačio je do grotesknosti Slobodan Beštić. Gospođu Zelinićku, najgrlatiju a najprevrtljiviju, do karikaturalnosti tumačila je Nela Mihailović. Priznaje da joj ovu ulogu nije bilo teško odigrati jer, nažalost, ova naša stvarnost i te kako je prepuna ovakvih likova. „Samo sam se osvrnula oko sebe, i tu, na svakom koraku, našla monstruoznost i sebičnost. Pričajući o onima koji nas danas vode moramo upozoriti ljude na odgovornost, da oni nisu pali s neba, nego da smo im ih mi birali“, podsetila je Nela Mihailović.
Druge večeri Festivala nastupilo je Jugoslovensko dramsko pozorište sa Klajstovim „Razbijenim krčagom“, u režiji Vuka Torbice, a večeras je na programu „Duh koji hoda“, u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta i režiji Aleksandra Popovskog.
Pozorište ljude čini tolerentnijim
Otvarajući festival Pozorišno proleće, slovenačka glumica Milena Zupančić istakla je da je radosna što je ponovo u Šapcu, iz koga su potekli brojni velikani jugoslovenskog glumišta. „Festival nije sportsko takmičenje, to je, pre svega, praznik za glumce i publiku. Pozorište ne menja svet, ali sam ubeđena da ono čine ljude tolerantnijim, a bez etički osetljivog i dostojanstvenog pojedinca ne može biti ni kvalitetnog društva“, rekla je ona.
„U Šapcu profesionalno pozorište postoji od 1906. godine, i to je bio i ostao svetionik kulture. Šabac je bogatiji za još jedan veliki kulturni događaj, i ovo je početak kraja kulturnog mraka koji se nadvio nad Srbijom“, rekao je na otvaranju gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
