Ingrid Bergman: Život žene koja je promenila Holivud

Ova švedska glumica, poznata po prirodnom šarmu i nenadmašnoj emotivnoj snazi na platnu, bila je jedna od najsjajnijih zvezda 20. veka. Tokom bogate karijere osvajala je srca publike i kritike, ali i najveća priznanja – tri Oskara, dve nagrade Emi, prestižni Toni i mnoge druge, piše index.hr.

Rani život i odrastanje

Ingrid Bergman odrasla je u Stokholmu. Majku Friedel Adler izgubila je kada je imala samo dve godine, a otac Justus Bergman, fotograf, preminuo je pre njenog trinaestog rođendana. Nakon smrti roditelja živela je kod rođaka, ali je veoma rano pokazivala ljubav prema glumi. Upisala je Kraljevsku dramsku akademiju u Stokholmu, gde je stekla prve osnove glumačkog obrazovanja.

Prvi koraci u Švedskoj

Karijeru je započela u švedskim filmovima tokom 1930-ih, a publiku je odmah privukla svojom prirodnom i nenametljivom glumom, oslobođenom tada uobičajene teatralnosti. Film Intermezzo (1936) doneo joj je veliki uspeh i privukao pažnju američkog producenta Dejvida O. Selznika, koji je mladu glumicu pozvao u Holivud.

Holivud i međunarodna slava

U Americi je debitovala u novoj verziji Intermezza (1939) i vrlo brzo postala nova zvezda. Posebno se istakla u kultnim filmovima Kazablanka (1942) sa Hamfrijem Bogartom i Kome zvono zvoni (1943), koji joj je doneo nominaciju za Oskara.

Za ulogu u filmu Gaslight (1944) osvojila je svoj prvi Oskar. Ubrzo su usledile uloge u filmovima Zvona svete Marije (1945) i Ozloglašena (1946), u režiji Alfreda Hičkoka, sa kojim je sarađivala i na ostvarenjima Začarani (1945) i Pod jarcem (1949).

Kontroverza i povratak

Krajem četrdesetih, Ingrid Bergman izazvala je veliku medijsku buru kada je započela vezu sa italijanskim rediteljem Robertom Roselinijem, iako je bila udata. Njihova saradnja donela je filmove Stromboli (1950) i Evropa ’51 (1952), ali je skandal u Americi doveo do njenog višegodišnjeg udaljavanja iz Holivuda.

Trijumfalni povratak usledio je sa filmom Anastasija (1956), za koji je osvojila drugog Oskara i ponovo zadobila naklonost publike i kritike.

Kasnija karijera i nagrade

U narednim decenijama Bergman je nastavila da briljira kako u evropskim, tako i u američkim produkcijama. Među najznačajnijim ulogama izdvajaju se Svratište šeste sreće (1958), Ubistvo u Orijent ekspresu (1974), za koji je dobila trećeg Oskara, i Jesenja sonata (1978) Ingmara Bergmana, gde je ostvarila jednu od svojih najemotivnijih rola – majku pijanisticu u složenom odnosu sa ćerkom.

Osim filmskih priznanja, Ingrid je osvojila i dve nagrade Emi za televizijske uloge, kao i nagradu Toni za rad na sceni, svrstavajući se među retke umetnice koje su trijumfovale u svim medijima.

Privatni život i smrt

Tokom života bila je udata tri puta i imala troje dece. Njena ćerka Izabela Roselini postala je poznata glumica i manekenka, nastavljajući porodičnu tradiciju.

Ingrid Bergman preminula je 29. avgusta 1982. godine, na svoj 67. rođendan, nakon duge borbe sa karcinomom dojke.

Bilo da je igrala u holivudskim klasicima poput Kazablanke ili u intimnim evropskim dramama, Ingrid Bergman ostala je sinonim za prirodnost, profesionalizam i vanvremensku harizmu. Njena ostavština i danas oblikuje standarde filmske glume i potvrđuje je kao jednu od najvećih glumica svih vremena.