PRIČE IZ POSLASTIČARNICE (67)

Živimo u transportnoj eri!
Sve se svodi na to da se nešto prebaci od tačke A do tačke B u što kraćem roku i što jeftinije, a to je transport. Naravno, postoje podvrste, kategorije onog što se transportuje, ali je činjenica da se transportom na ovaj ili onaj način danas bavi više od tri četvrtine ukupnog stanovništva planete. Kad kažem transport – prevoz robe, ljudi i usluga, ne mislim samo na šofere, železničare, pilote i mornare, već i celokupnu logistiku, niskogradnju i mostogradnju, naftnu i elektro industriju, rudarstvo i ugostiteljstvo, naručioce, kontrolore kvaliteta, saobraćajni fakultet i hitnu pomoć, dobavljače, turističke agencije, špeditere, gradski prevoz, saobraćajce, utovarivače i istovarivače… Šta danas znači, recimo, sezona lubenica? Ništa, lubenica ima preko cele godine, kao uostalom i svega ostalog, samo to sve treba lepo prevesti od mesta na kome rađa do mesta gde se konzumira, tako da prideve sezonski i vansezonski treba potpuno izbaciti iz rečnika kad već nisu više u upotrebi. Uvek je negde sezona za nešto, a zahvaljujući razgranatoj mreži špeditera možemo da biramo – hoćemo li mi lubenici ili će ona nama. Kad ste poslednji put primetili da su laste odletele ili da su se vratile? Kad ste uopšte poslednji put videli laste? Nema veze, vratiće se one, ako su zaista otišle, kad se užele nas ovakvih kakvi smo.
Sreća te još uvek prividno postoje godišnja doba, ali sezone su se definitivno stopile u jednu veliku sezonu svega i svačega za svačiji ukus, na sveopštu radost dostavljača; bez obzira na to da li je reč o robi ili sadržaju. Jer uz muzičke festivale idu pivo i sokovi, uz filmske isto, ali tu je i lažni sjaj, uz gučizam (disznovagas) isto, ali i rakija i pečenje, uz dane gradova širom državica okrnjenog suvereniteta idu suveniri, raznorazne relikvije slavne prošlosti, besplatan prevoz onih iz predgrađa i naravno pivo i sokovi. A, za sve to treba ozvučenje, pa skele za binu, projektori, platna, rasveta, scenografija, stolice za publiku, montažni barovi, agregati, rashlađivači za pivo i sokove i tsl.
Dakle, opet transport. Nekima je to osnovno zanimanje, a drugima je dopunska struka kojom smanjuju troškove osnovne delatnosti, a time postaju konkurentniji na tržištu i neefikasniji u porodičnom životu.
Ovih dana proizvođači lubenica svakodnevno dovoze svoje proizvode na parking jednog ovdašnjeg hipermarketa i razbijaju ih o asfalt, protestujući zbog mizerne cene kojom ne bi pokrili ni troškove oštrenja sečiva britve kojom odsecaju svoje mučenice, šarene golubice od vrzine. To je prkos iz očaja, ali to mogu oni koji imaju. Šta ja da radim? Da idem i palim plakate po ulici zato što mi za njih nije plaćeno barem kao pre 15 godina? Ili, da cepam klijentove vizitkarte ispred kompanije čiji sam znak ja kreirao? Ne. Sednem, pa ustanem, izađem napolje, kupim lubenicu, vratim se kući, rasečem je napola, zagrizem krišku i shvatim: Sve je kao velika lubenica – koru baciš, koštice ispljuneš, a sadržaj ispišaš! ljubimacźgmail.com