Publika će misliti da smo naručili tekst zbog ovoga što se sada događa: U Zvezdara teatru najavljena premijera predstave „Una“

„Una“ je 95. premijera u ovoj kući, a na današnjoj konferenciji za štampu, pored direktora Zvezdare Dušana Kovačevića i reditelja Projkovskog, o novom komadu govorili su Nikola Ristanovski, Magdalena Mijatović, Sena Đorović i Marko Gvero, koji igraju junake Kaporove naizgled ljubavne i erotske priče iz 1981, koja je zapravo politički i društveni roman o kontroli, represivnom sistemu nad slobodom mišljenja, izdaji, zbog čega je i posle više od četrdeset godina nakon objavljivanja i dalje aktuelan.

– Stevan Koprivica je pre dve godine napravio dogovor sa nama da uradi adaptaciju i da Kaporov roman bude osnova za dramski tekst. Publika koja u nedelju bude gledala predstavu pomisliće da smo tekst naručili, jer je komad pisan u skladu sa ovim što se danas događa – govori o  studentima i profesorima. A napisan je na osnovu knjige iz 80-ih godina, što znači da se neki odnosi i neke političke priče ne menjaju, da su to konstante, da su bile i da će biti – izjavio je Kovačević.

Prema rečima Projkovskog, koji je jedan od najangažovaijih reditelja u regionu, on ovom predstavom „debituje“ u Zvezdara teatru.

– Zašto „Una“ danas? Zato što su u ovoj priči sve važne teme koje su deo ljudskog života. Pitanja se uvek nižu kada pokušavamo da neke stvari definišemo, kad kažemo ljubav ili sreća…Uvek sam se pitao da li tražimo smisao kada izgovaramo te reči. „Una“ otvara vrlo bitna ljudska pitanja, na koja se odgovori menjaju kako vreme prolazi.

Jedino što ne možemo sprečiti je taj protok vremena. Pročitao sem jedan ep koji kaže da na prava pitanja odgovor treba pronaći putovanjem u svoje srce i dušu. Naša predstava je upravo takvo putovanje, gde tražimo prave odgovore. Una otvora teme i pitanja koja su važna i sada. kao i u trenutku kada je bio napisan roman. Večita tema borbe između individue i sistema. Tako je i u „Hamletu“, tako je i u našoj predstavi- istakao je Projkovski.

„Una“ je  doživela dodatnu popularnost u nekadašnjoj Jugoslaviji, u filmskoj verziji reditelja Miloša Miše Radivojevića (1984. punila je bioskope od „Triglava do Đevđelije“), u kojoj je ulogu profesora Mišela Babića igrao Rade Šerbedžija, a u pozorišnoj verziji u njegovom liku gledaćemo Nikolu Ristanovskog koji, kako je naveo, nikada nije imao ni želju ni potrebu da radi nešto u šta ne veruje.

– Ovaj roman je deo našeg kolektivnog sećanja iz različitih rakursa. Kad čovek počne dublje da kopa po odnosima i kontekstu u samom romanu, shvati da je puno vertikalnije nego što smo mislili, i onda se to otvara kao egzistencijalna priča između četvoro ljudi u kontekstu koji je zapravo nepromenljiv – izjavio je Ristanovski.

– Menjaju se sistemi, vremena, istorijski kontekst, ali zapravo čovek ostaje slab, ostaje začuđen pitanjem o svojoj prolaznosti…Ostaje korumpiran, tužan, veseo, neodgovoran. Čovek ostaje isti, a njegova sujeta, njegova potraga za slobodom koja je zapravo paradoksalna, je neuhvatljiva stvar – smatra jedan od najznačajnijih makedonskih glumaca koji je odavno postao i beogradski.

Ulogu studentkinje Une (po kojoj je u Radivojevićevom filmu bila upamćena Sonja Savić), igra Magdalena Mijatović, koja se za nju „izborila“ posle dva kruga kastinga, mada je reditelj danas izjavio da je odmah znao da samo ona može da igra glavnu junakinju.

– Jako je za mene važna tema slobode i gde je tražimo. Da li je tražimo unutar sebe ili nekim spoljnim faktorima, i ako je tražimo spolja da li nam je ikada dosta te slobode. Važna je i aktuelnost romana koja me jako motivisala. Pored toga sam izuzetno zahvalna svim ljudima za priliku da budem tu, jer su mi puno značili u ovom procesu – izjavila je Mijatović.

Senu Đorović videćemo u liku Olge, profesorove žene (u filmu je igrala Milena Dravić), a kako je istakla, njoj je bilo lako da se identifikuje sa onim o čemu govori „Una“, jer su i autori ove predstave, kao i ona, svedoci jednog istog vremena, iskustva i konteksta.

– Roman je napisan pre više od četrdeste godina, a kao da je napisan pre godinu dana. Kontekst je uvek isti, a ljubav nije jedini imenitelj između protagonista. Oni jesu povezani različitim modelima i oblicima ljubavi, čvrstim i neraskidivim vezama, ali tu je i sloboda koja se osvaja individulano i kolektivno – izjavila je Đorović.

Uloga prorektora Dukića (igrao ga je nezaboravni Petar Kralj),  pripala je Marku Gveru, koji je istakao da je Kaporova rečenica tačna, životna, lako izgovorljiva.

– Sa četiri naizgled arhetipa i jednostavna lika shvatimo da koliko su oni kompleksni, i da su to sudbine i životi koji se tiču svakoga od nas. Kroz njih je ispričina priča o ljubavi, slobodi, politici, izdaji, i o svemu čega smo se dotakli i što je aktuelno za nas danas – naveo je Gvero.

Kostimografkinja Ivana Ristić kreirala je kostime, kako su, kako je izjavila „vetar u leđa glumcima“, a u autorskoj ekipi predstave su i scenograf Valentin Svetozarev, i autor muzike Goran Trajkoski.

Vreme koje se toliko prozlilo 

Kako je zapisao Stevan Koprivica, pozorišno čitanje „Une“ moralo je da se izmakne iz filmskog pa i litararnog predloška, i potraži nove ishode u „fatalnoj privlačnosti“ vremešnog i harizmatičnog profesora Mišela Babića i samsvojne i eruptivne studentkinje Une.

„Trudili smo se da napravimo snažnu ljubavnu priču u ovom vremenu, u kojoj se prepliću erotika, emocije, politika, dogme, generacijski lomovi i rezignatna pobuna usamljenog junaka. Ovo nije priča o tome kako ljubav pobeđuje, ovo je priča kako se ljubav dogodi, promeni sve što poznajemo, a onda ugasne ostavljajući ipak neki svetli trag iza sebe. Sećanje, ako ništa drugo.

Komad sa posvetom Kaporu, Arsenu Dediću, plemenitim vremenima i osećanjima koja gube bitku sa vremenom koje „se toliko prozlilo da mu ne vrijedi fabulirati“, kako bi rekao Vladan Desnica“, zapisao je Koprivica.

Reprize „Une“ zakazane su 13. i 26. oktobra.