Radmila Lazić: Foto Stanislav Milojković„Ne, niko me od članova žirija nije zvao, izuzev predsednika žirija“, kaže za Danas pesnikinja Radmila Lazić, koja je odbila da najprestižniju pesničku nagradu „Branko Miljković“ primi iz ruku gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića, na svečanosti koja je trebalo da bude održana juče u podne u Gradskoj kući, ali je u međuvremenu otkazana.
Razloge zbog kojih se laureatkinja odlučila na ovaj potez navela je u saopštenju, ističući da tim činom želi da iskaže protivljenje represiji i brutalnosti vlasti prema studentima i pobunjenim građanima.
Radmila Lazić nagradu je dobila za knjigu pesama Život posle života i naglašava da je ne odbija, već da se njome ponosi jer nosi ime velikog pesnika, ali da ne želi da joj je uruči predstavnik aktuelne vlasti. Takođe navodi da se protivi „diskriminatorskom odnosu“ režima prema kulturi i umetnicima u Srbiji.
Nagrada „Branko Miljković“ sastoji se od statuete, povelje i novčanog iznosa od 3.000 evra, koji je Radmili Lazić uplaćen u decembru 2025. godine. Dobitnicom je proglašena u maju iste godine, a svečanost dodele ovog najprestižnijeg pesničkog priznanja odugovlačena je mesecima, da bi se naposletku odlučilo da bude održana u januaru 2026. godine, na rođendan pesnika.
„Izgubio se ritam poslednjih godina, čeka se da se dobiju pare od Ministarstva kulture. Žiri pokušava da se sa vlašću dogovori, ali oni nikad nemaju vremena. Strašno su zauzeti, pa se stalno odlaže – biće u septembru, u oktobru, novembru, decembru. Očito je da ne drže ni do poezije ni do Miljkovića“, objašnjava Radmila Lazić, uz konstataciju da je cela priča oko ovog priznanja za nju – maraton.
Dodaje i da je predsedniku žirija Goranu Stankoviću predložila da joj nagradu uruči on, a ne gradonačelnik, te da bi u tom slučaju došla u Niš, ali ta ideja nije naišla na konsenzus.
„Sve je dezorganizovano. Ne postoji nikakvo pravilo da se nagrada dodeljuje na dan rođenja ili na dan smrti Branka Miljkovića“, ukazuje Lazić, dodajući da joj je, pored dugotrajnog odugovlačenja i kasnog obaveštenja da će nagradu uručiti gradonačelnik, problem predstavljao i prevoz.
Autobuski prevoznik kojim je planirala da putuje radi samo popodne, dok je ona morala da bude u Nišu pre podne.
„Nema nikakve organizacije. Gde god sam išla kada sam dobijala veće, ali i manje nagrade, dolazila su kola po mene i vraćala me. Ne držim ja, naravno, samo do toga, ali i to pokazuje pažnju – odnos prema osobi, ali i prema samoj nagradi. Da li ti predstavnici vlasti igde idu, a da ih ne voze vozači?“, pita se Radmila Lazić.
Predsednik žirija: To je njena odluka ali mi je neugodno zbog ovolikog kašnjenja
Goran Stanković predsednik žirija kaže za Danas da je ovo telo donelo svoju odluku prema svim pravilima i aktima još 20. maja 2025. godine, a da samo uručenje ovog priznanja nije toliko presudna stvar.
„Žiri je uputio i Gradskom veću predlog za visinu novčane nagrade i ono je to usvojilo. Jedino postoji taj momenat uručenja nagrade koji po mom ličnom mišljenju nije presudno važan. To je samo jedan svečani čin, jedan društveni ritual što bi rekli, koji može da se desi i treba da se desi ako su stekli uslovi ili ne ukoliko se nisu stekli uslovi“, objašnjava Stanković.
Ipak, ima li komentar, ako kao u ovom slučaju laureatkinja Radmila Lazić javno objavi da ne želi da primi priznaje iz ruku gradonačelnika, Stanković odgovara da se to tiče same autorke .
„To je njena odluka, što ja potpuno uvažavam. Meni je samo neugodno kao predsedniku žirija da se nagrada za 2024. godinu dodeljuje u januaru 2026. godine. A sami znate da su dodeljene nedavno nagrade Beogradski pobednik i Ninova nagrada za 2025. godinu. Ovoliko kašnjenje kao predsedniku žirija i čoveku koji vodi računa o ugledu te nagrade za mene je neprihvatljiva. I ne znam kako je došlo do toga, da li zbog administrativnih problema, ili nekih drugih , u svakom slučaju to nije nikakvo opravdanje“, zaključuje Goran Stanković.
Radmila Lazić rođena je 1949. godine u Kruševcu, a živi u Beogradu.
Dobitnica je brojnih nagrada za poeziju: „Milan Rakić” (1981), „Đura Jakšić” (2000), „Desanka Maksimović” (2003), „Vladislav Petković Dis” (2004), „Vasko Popa” (2005), „Jefimijin vez” (2008), „Istok–Zapad” (2009), „Laza Kostić” (2010), „Milica Stojadinović Srpkinja” (2014). Dobitnica je i regionalne nagrade festivala „Druga prikazna” za kratku priču (Skoplje, 2018), kao i priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije.
Objavljene zbirke poezije: To je to (1974), Pravo stanje stvari (1978), Podela uloga (1981), Noćni razgovori (1986), Istorija melanholije (1993), Priče i druge pesme (1998), Iz anamneze (2000), Doroti Parker Bluz (2003. i 2004), Zimogrozica (2005), In vivo (2006), Magnolija nam cveta itd. (2009), Crna knjiga (2014), Hulim i potpisujem (2022), Život posle života (2024); četiri izbora iz poezije: Najlepše pesme Radmile Lazić, Srce međ zubima, Poljubi il ubi, Zemni prtljag; izbor iz ljubavne poezije Ono što zvah ljubav.
Objavila je i dve knjige eseja – Mesto žudnje (2005) i Misliti sebe (2012), i knjigu kratke proze Ugrizi život (2017).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
