Različiti pogledi umetnika i izdavača na ovogodišnji Sajam knjiga

On je prokomentarisao saopštenje Udruženja izdavača i knjižara Srbije, kao i nezavisnih knjižara.
Podsetimo, izdavači su od uprave Sajma zahtevali pomeranje termina, s obzirom na to da bi on obuhvatio 1. novembar, datum kada se navršava godina dana od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je stradalo 16 ljudi.

„Tvrdnja da je učešće na Sajmu knjiga u danima godišnjice zločina u Novom Sadu ‘znak da kultura i knjiga neće biti poraženi’, te da bi ‘povlačenje predstavljalo predaju’, kao što stoji u onom tužnom saopštenju Udruženja izdavača i knjižara Srbije (uz nezavisne izdavače Vulkan i Čigoju), potpuno je isto što i tvrditi da će pozorišna umetnost biti poražena ako glumci Narodnog pozorišta ne pristanu da se povinuju ‘radnoj disciplini’ paravojne uprave Dragoslava Bokana, te da je njihovo odbijanje da učestvuju u režimskom nasilju nad kulturom — povlačenje i predaja“, naveo je Atanacković.

Pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat nije se složila s njegovim stavom, a naročito s poređenjem situacije u Narodnom pozorištu i na Sajmu knjiga.

„Nema poređenja između situacije u Narodnom pozorištu i Sajma knjiga. Sajam može da se održi od 25. do 31. oktobra — sedam dana knjige, kao nekada. Samo nemojmo o moralu u izdavaštvu da pričamo, o rabatima od 50 posto (u SFRJ je bio 30 posto), niti o boljim vremenima koja su bila ili će doći.

Da, novac je bitan jer knjige koštaju. Neko ulaže novac u knjige poezije, recimo, koje nisu profitabilne. Knjiga košta. Neki izdavači imaju niske cene knjiga da bi čitaoci mogli da ih kupe, a neki astronomske. I to je pitanje etike i morala.

Želite li da na stub srama stavite male i srednje izdavače, one koji nemaju knjižare i kojima je sajam prilika da izlože knjige i, naravno, zarade za nova izdanja? Mislite li da je u redu žigosanje njih? Nema otkupa knjiga. A i ranije su neki bili privilegovani prilikom otkupa — mulj, močvara. Samo nemojte o ispravnosti bojkota preko leđa izdavača bez privilegija i čitalaca“, istakla je Rigonat.

Dodala je i da je vlast ta koja uništava kulturu, te upitala zašto bi to onda radili oni koji su profesionalno u kulturi.
„Mi se u Narodnom nismo samoukinuli. Borimo se da igramo i ne pristajemo na pravilnik koji su doneli. Ne bojkotujemo publiku i predstave, već tražimo smenu ministra i Upravnog odbora“, podsetila je Rigonat.

Ona je navela i da se godinama neki gnušaju posećenosti Sajma, jer im liči na vašar, i da žele da od njega naprave isključivo izložbeni sajam.

„Da, neki štandovi su kao kule bliznakinje, neki kao vašarske šatre, neki kao svadbarske — sve sa guslama, rakijom i tamjanom. Svega ima. Bojkot Sajma — to je isti obrazac kao što je bio bojkot izbora.

Prvog novembra ljudi će biti u Novom Sadu, ali do 31. oktobra — zašto ne bi bili na Sajmu knjiga? Zbog uprave Sajma koja ne prihvata da se sajam pomeri dva dana? Pa, dobro. Onda su oni pobedili. Ali neko ne pristaje na tu provokaciju. A možda ste i u pravu: spaliti sve pre čitanja na Fejsbuku“, zaključila je Tatjana Mandić Rigonat.

Atanacković je odgovorio Rigonat da njegova ideja nije da stavlja na stub srama male i srednje izdavače. Kako je naveo, i on sam i njegov izdavač Besna kobila, kao i mnogi drugi koji naprosto neće da učestvuju „u odvratnoj režimskoj uceni“, trpe štetu. Dodao je i da je upućen u probleme izdavaštva, kao i da je svako slobodan da odluči po sopstvenoj savesti.

U raspravu „za“ i „protiv“ učešća na Sajmu knjiga uključili su se i Dubravka Duca Marković, Gorica Mojović, Daniel Kovač, Srđan Dragojević i drugi.

„Sajam knjiga je mogao da se završi 31. oktobra, a da ga potom demonstrativno napuste i izlagači i posetioci, solidarišući se s pozivom studenata da se obeleži 1. novembar. Možda bi to bilo upečatljivije“, navela je Gorica Mojović.

Ona je podsetila da je vlast ukinula brojne manifestacije, a da je sve to prošlo bez većih protesta.
„Sajam knjiga bio je jedan od ključnih argumenata da se ne menja namena Hale 1 Beogradskog sajma. Bojim se da se i ovaj momenat ne iskoristi za dokazivanje da Hala 1 može da se koristi za nešto drugo“, upozorila je Mojović.
„Drugačija situacija bi bila da je postignut dogovor o generalnom štrajku — tada bi sve trebalo da stane i da bude otkazano. Inače, slažem se s onima koji govore da su neophodne promene u organizaciji Sajma knjiga. Nekada je postojao pravilnik o tome koji izdavači mogu da dobiju dobra mesta — oni koji se zaista bave izdavaštvom, a ne propagandom i trgovinom“, dodala je Mojović.

Umetnik Daniel Kovač smatra da je presudno kako će reagovati publika:

„Oko cele stvari zadnju reč imaju čitaoci. Ako čitaoci ne odu na Sajam, onda je svako teoretisanje suvišno. Imam osećaj da će ove godine publika u najvećem broju izostati. Koji crni sajam knjiga u ovo vreme?“
Mnogi učesnici ove Fejsbuk rasprave komentarisali su saopštenja različitih izdavača, ističući da Sajam već dugo ima vašarsku dimenziju, i podsećali na, između ostalog, štand Vojislava Šešelja.

Reditelj Srđan Dragojević ocenio je da ovakve rasprave, u kojima se sukobljavaju građanski osvešćeni žitelji Srbije, idu u korist vlasti kojoj se protive. On je najavio da će otići na Sajam i posetiti one štandove koji jasno istaknu da neće raditi 1. novembra.

„Zar ne mislite da je ova diskusija — avaj, još jedna — pobeda svinjske hunte i odvratnog žvalavog Puvadžije? Da posvađa svesne građanke i građane koji su protiv njega! Bacio je ‘kosku’ pokvarenom odlukom da Sajam ne skrati do 31. oktobra.

Moj stav je sledeći (uz nadu da ne postoji manir donošenja ‘presude’ nakon koje su svi koji misle drugačije ‘ćaciji’): posetiću na Sajmu one izdavače koji jasno istaknu da neće raditi 1. novembra (cenim i ako napišu ‘Vidimo se prvog u Novom Sadu’).

Što se tiče vašarskog dela — sa trubačima, Šešeljem i Kijom Kockar — nažalost, i to je polovina Srbije, te predstoji dug, višedecenijski rad da se taj procenat od 50% svede na ranijih 25%. I oko ovoga predlažem razuman pristup: ne posećujem ‘Svinjograd na vodi’, ali sam ponekad prinuđen da prođem pored tog rugla, bez zadržavanja. Tako ću, u obilasku Sajma, proći pored popovskih, šešeljevskih, ‘trećeokaških’ i nazi-štandova — bez zadržavanja.
I biću 1. novembra u Novom Sadu“, zaključio je Srđan Dragojević.

Atanacković: Važno je da se ne delimo

Dejan Atanacković, napisao je na svom Fejsbuk nalogu da u polemici neće dalje učestvovati, kao i da smatra da je ideja da se Sajam knjiga okonča 31. oktobra nerealna i, kako navodi, samo potpuno neupućeni u probleme organizovanja štandova mogu o njoj da govore.
„Jedino ako se svi izdavači dogovore, a ni o čemu očigledno nema zajedničkog stava, onda bi to bilo moguće. Što se mene tiče, ja neću učestvovati ni u kakvoj daljoj polemici po ovom pitanju. Bilo bi iskreno i u redu da je saopštenjem Udruženja knjižara naprosto iznet stav da je neučešće na sajmu za izdavače ekonomski nepodnošljivo. I to jeste činjenica, za svakoga je to ogroman problem. Ono što meni smeta je priča da se, naprotiv, njihovim učešćem „brani kultura i knjiga“ a da se oni koji na takvom sajmu ne žele da učestvuju „povlače i predaju“, a to je zaista isuviše nalik na klasično politikantsko prepucavanje među ljudima koji bi morali da imaju mnoge zajedničke interese i koji nemaju razloga da se dele, čak i ako ponekad donose drugačije odluke, i žao mi je, zaista, što nisu našli način da drugačije saopšte svoj stav“

Još vesti iz ovog grada

„Niko nije slobodan, dok svi nisu slobodni“: Studenti najavili skup podrške Radivoju Jovoviću

„Pobeda je ženskog roda“: Izložba u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu posvećena antifašistkinjama

Profesor iz Novog Sada učenicima prikazivao pornografiju

Prevozniku Jaćimoviću policija vratila i treći autobus