Razmišljanje o žanru na drugačiji način

Dok je svoj prvi film gradio kao kolaž definiciju oko reči „revolucija“ u svom novom ostvarenju Porumboju, kako je rekao, bavio se definicijom reči „savest“. Učinio je to u žanru policijskog filma, u kome je jedan policajac u dilemi da li da izvrši naloženi zadatak jer se tome protivi njegova savest. U smislu žanra, na Porumbojua su uticali najviše američki filmovi i serije, mada je i u rumunskom filmu šezdesetih i sedamdesetih godina postojala tradicija policijskog filma kakvog više nema, a koje je on voleo da gleda. Na pitanje da li je žanr onaj okvir u kome se odvija nova faza novog rumunskog filma, Porumboju kaže da je krenuo od realnosti, od nečega što se zaista desilo i da je scenario imao tri verzije.

– U prvoj to je bio klasičan policijski film, u drugoj se bavio time kako da razvije i pokaže moralnu dilemu, a treća je donela razmišljanje o žanru na drugačiji način – kaže Porumboju. Taj drugačiji način ogleda se u dugim kadrovima netipičnim za ovakav žanrovski film. Istražujući pre snimanja i pisanja scenarija, Porumboju je došao do zaključka da policijski posao podrazumeva takođe mnogo istraživanja i čekanja u kome se ništa ne dešava i taj zaključak postao je osnova koncepta filma čija je suština, u stvari, potraga jednog čoveka za smislom. Uticaj na ovakav film izvršili su Bresonov „Džeparoš„ i Antonionijevo „Uvećanje“.

Upitan da prokomentariše pomenutu novu fazu rumunskog filma i navede kakvim se još temama nakon revolucije bavi ova kinematografija danas, Porumboju je odgovorio:

– Svi rumunski reditelji su na početku svoje karijere i svako pokušava da otkrije sebe i svoj put u filmovima. Oni su pri tom veoma različiti i u budućnosti će toga biti sve više i više. Na pitanje da li u novom rumunskom filmu ima uticaja i jugoslovenske kinematografije, Porumboju je rekao da on od ovdašnjih reditelja zna samo Kusturičine filmove, da voli posebno prva dva i da je proučavao njegov način režije.

Kako se pravi dobar film

Odgovarajući na brojna pitanja iz domena produkcije, Porumboju je rekao da je nakon uspeha svog prvog filma bilo lakše da snimi drugi. Budžet za „Policija, pridev“ bio je 750.000 evra i film je u Rumuniji videlo 12.000 ljudi. Ne računajući pisanje scenarija koje je trajalo možda i godinu dana, film je, korak po korak, nastao za osam meseci. Pripreme su počele u avgustu 2008. Najpre je urađen kasting koji je trajao dva meseca. Scenario je namenski pisao za Dragoša Bucura, glumca koji mu je dobar prijatelj i koji tumači glavnu ulogu, i ostatak kastinga bio je u funkciji ovog glumca. Izuzetno prirodni i tečni dijalozi nešto je na šta Porumboju obraća posebnu pažnju. Svaki lik govori drugačije od ostalih i kad su vokabular i gramatika u pitanju. Festival autorskog filma je poslednji na kome učestvuje ove godine.

Zvezda za Aleksandra Petrovića

Na pločniku ispred bioskopa Balkan, na beogradskom „bulevaru zvezda“, otkrivena je zvezda jednom od najznačajnijih reditelja domaće kinematografije – Aleksandru Saši Petroviću. Zvezdu autoru čijim je imenom nazvana glavna nagrada Festivala autorskog filma otkrio je takođe proslavljeni domaći reditelj Boro Drašković. Ispred bioskopa Balkan nalaze se zvezde posvećene glumcu Danilu Bati Stojkoviću i rediteljima Krsti Škanati i Živojinu Pavloviću.

Saradnja rumunskih i srpskih filmadžija

S ovogodišnjeg Festivala autorskog filma, čiji je gost i producent novih rumunskih filmova Danijel Burlak, među kojima je i kanski pobednik „4 nedelja, 3 meseca, 2 dana“, potekla je inicijativa da se sledeće godine u Temišvaru organizuje susret rumunskih i srpskih filmadžija, koji će biti organizovan jednom godišnje i na kome će se uspostavljati saradnja, dogovarati oko koprodukcija i zajednički raditi na filmovima.