Reditelj Mičel Franko: Način na koji trenutno živimo je pogrešan

Poenta je u empatiji, a ne u „gađanju“ problema novcem. Treba da slušamo jedni druge kako bismo išli ka boljem životu, jer novac neće ništa rešiti. Zajedno smo na ovoj planeti, ali ja imam jako malo vere u političare, ili pak nimalo. Mislim da društvo treba da se organizuje između sebe, ali opet se onda poenta stavlja na privilegovane ljude, a ta grupa očigledno ne želi da izgubi svoje privilegije, zato je tako teško naći izlaz iz ove situacije – to kaže za Danas Mičel Franko, režiser meksičko-francuskog umetničkog distopijskog trilera „Novi poredak“ (New Order), objašnjavajući probleme sa kojima se svet suočava.

„Novi poredak“ se na programu prvog zajedničkog regionalnog onlajn festivala, koji je udružio četiri filmska festivala: Sarajevo film festival, Festival autorskog filma iz Beograda, Zagreb film festival i Filmski festival Herceg Novi, prikazuje do 17. aprila.

Film prati par više klase u Meksiko Sitiju na čije venčanje su upali izgrednici usred pobune radničke klase širom zemlje. U ovoj začaranoj, napetoj distopijskoj drami, raskošno venčanje više klase pokvari se u neočekivanom ustanku klasnog rata koji ustupa mesto nasilnom državnom udaru. Gledan očima simpatične mlade neveste i slugu koji rade za – i protiv – njene bogate porodice, „Novi poredak“ prati slom jednog političkog sistema dok mučnija zamena stiže za njim.

* Da li vas je nešto iz realnog života nagnalo da snimite ovaj film?

– Počeo sam da pišem ideje za scenario 2014. kada sa razmišljao o stvarima poput socijalne nejednakosti i korupcije koje su dva najveća problema u mojoj zemlji, Meksiku, ali takođe i širom sveta. Takođe sam uviđao povratak i uzdizanje ekstremne desnice u Evropi, kao i konfuziju svuda, politički gledano. To je vodilo završavanju scenarija. Dok sam ga privodio kraju 2017. posmatrao sam šta se događa po svetu, otpočeli su Žuti prsluci, a nedavno i Black lives matter, Čile, Arapsko proleće… izgleda mi kao da su ljudi svuda nezadovoljni… Zato sam snimio film.

* U vašem filmu bogataši nemaju „happy end“, možda samo vladajući, ali više klase ne. S tim u vezi, da li u stvarnim okolnostima novac može da kupi sve i da reši probleme na miroljubiv način?

– Ne, bilo mi je važno da napravim tu poentu u filmu. Privilegovani ljudi misle da mogu da kupe bolji život. Međutim, to im se samo vraća da ih udari po glavi. Poenta je u empatiji, a ne u „gađanju“ problema novcem. Treba da slušamo jedni druge kako bi išli ka boljem životu, jer novac neće ništa rešiti. Tačno je da on pomože u svakodnevnom životu, ali većina ljudi živi život na minimumu dostojanstva, bar u Meksiku, tu mislim i na obrazovanje i na pristupačnost zdravstvene zaštite… Međutim, kada sve udari jako, čak i bogataši u Meksiku su svakodnevno kidnapovani. Čak i privilegovani pate od nesigurnosti. Greška je misliti da će te novac spasti.

* Da li prema vašem mišljenju postoji šansa da ljudi iz vlasti progledaju i otvore oči na probleme običnih ljudi? Ili pak promena mora da dođe putem pobune kako bi se stvorilo bolje društvo, ako je to uopšte moguće?

– Moramo da mislimo pozitivno, zajedno smo na ovoj planeti, ali ja imam jako malo vere u političare ili pak nimalo. Mislim da društvo treba da se organizuje između sebe, ali opet se onda poenta stavlja na privilegovane ljude, a ta grupa očigledno ne želi da izgubi svoje privilegije, zato je tako teško naći izlaz iz ove situacije.

* Da li mislite da bi se obični ljudi između sebe složili oko promene stvari i da li filmovi, s tim u vezi, mogu da utiču na ljude?

– Imam malo vere u političare, ali ne možeš ni sav teret da staviš na film i da misliš da će filmovi rešiti problem. Mislim da oni jedino mogu da ukažu na ono šta činimo pogrešno, ali film nažalost ne može da promeni svet.

* Ako su jedini koji drže konce ljudi iz vlasti, da li postoji šansa da se situacija preokrene bez nasilja?

– Pretpostavljam da ima ljudi poput Mahatme Gandija, neko možda uspe da postigne promene bez nasilja. Imali smo i Martina Lutera Kinga u SAD, pa je na ljudima da procene da li je on napravio velike promene ili nije, a on je ubijen dok je to pokušavao. Sada više od 50 godina kasnije imamo Black lives matter, jer je policajac ubio, ugušio čoveka zbog boje njegove kože… Mislim da ljudi neke stvari ne nauče dok ne bude prekasno.

* Trenutno vlada pandemija korona virusa, da li bi ona možda mogla da bude pokretač nekog novog scenarija u svetu?

– Voleo bih da mogu da dam pozitivan odgovor, ali kovid situacija i pandemija samo dokazuju kako su ljudi sebični. Određene zemlje će biti u potpunosti vakcinisane, radiće bolje od siromašnih zemalja poput Afrike. Ceo kontinent će platiti veliku cenu za sve ovo, na duge staze. Čak i u velikim zemljama postoji dvostruka situacija. Srećnici će se vakcinisati, iako to nije demokratično, i to ko se vakciniše koristi se u političke svrhe…

* Da li onda može doći do promene?

– Pozitivan sam, ali za mene pozitivno znači da otvorimo oči i da zaista spoznamo način na koji živimo, a način na koji trenutno živimo je pogrešan, ovaj način na koji stvari jesu… Moramo da mislimo da može, nadam se.