Rediteljka Jana Maričić o situaciji u Narodnom pozorištu: Ovo je demonstracija sile i nekakvo igranje

Ministarstvo kulture i uprava Narodnog pozorišta saopštili su da su, nakon izvršenog inspekcijskog nadzora Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, doneli odluku da delovi zgrade Narodnog pozorišta budu zatvoreni za upotrebu „do ispunjenja mera za otklanjanje nezakonitosti i utvrđenih nedostataka“, piše N1.

Podsetimo, deo anasambla Narodnog pozorišta u Beogradu odbija da prihvati Pravilnik o radu kojim im se zabranjuje izražavanje političkog stava na sceni. Istovremeno traže i smenu predsednika Upravnog odbora te ustanove Dragoslava Bokana. Štrajk upozorenja koji su najavili u petak uoči predstave pretvorio se u protest.

Maričić kaže da „veruje da kada bi Sektor za vanredne situacije ušao u bilo koju zgradu veću od 450 kvadrata da bi našao neku neregularnost“.

„To ne znali da ljudi treba da budu izloženi opasnosti. Potpuno je jasno da se ne radi samo o tome, stvar je i u tom tajmingu, da se dešava baš na dan kad je ansambl najavio štrajk, zbog takvog i takvog pravilnika, jedna stvar je dovela do druge, da su glumci u šminkernicama saznali da ne mogu da izađu na scenu jer je njihova bezbednost ugrožena“, kaže.

Toliko je jasno, smatra, „da je ovo jedna demonstracija sile i nekakvo igranje“.

„Oni su zatvorili veliku i malu scenu, smatravši, pretpostavljam, da su to mesta sa kojih se šalju nekakve poruke usmerene prema publici, pa bi to moglo da stvori neku snažniju kritičnu masu u društvu. Ali, zatvorivši veliku i malu scenu, sinoć smo se okupili ispred zgrade, onda smo se svi okupili u zgradi, popeli se na četvrti sprat. Našli smo se u paradoksalnoj situaciji, sad je nešto zabranjeno, onda smo se mi okupili, ujedinili još višem napravili planove, svega toga ne bi bilo da su ljudi igrali predstave, skinuli bi kostime i otišli kući“, navodi Maričić.

Kako kaže, „indeksi se dižu mesecima“.

„Ne mogu a da ne postavim pitanje, pre svega sebi, jel ispunjen neki zahtev, jel neko odgovarao, jel se nešto suštinski promenilo u životima onih koji ne žele da se njihovi životi i pozicije promene – nije. Ne mogu da nađem korelaciju, nisam sigurna kako ti indeksi ugrožavaju, to ja sad pitam ljude koje to potencijalno ugrožava“, kaže ona.

Osvrnula se i na situaciju sa Akademijom umetnosti, koju je zbog, kako navode, netransparentnog i nelegitimnog procesa prijemnog ispita za glumu, grupa profesora i umetnika odlučila da napusti.

„Akademija sa mnom nije bila ni u kakvom pravnom problemu, njihovo pravo je da mi ne produže ugovor, radi se o tome da mene niko nikad nije obavestio, što takođe nisu dužni, ali bi bilo lepo i pristojno. Da mi je neko rekao da žele da sarađuju, ja mislim da bi to bilo profesionalno, čestito i ljudski, ja to nisam doživela, ja sam stihijski držala konsultacije čitav drugi semestar prošle školske godine, i pripremala se za primanje nove generacije, da bismo onda svi mi saznali nekoliko dana pred održavanje prijemnog da ja neću uzeti tu drugu grupu studenata, koja pripada klasi profesora Neškovića u zvanju. Mi to saznajemo posredno. Studenti, više od 100 studenata tekućih glume, organizovali su vanredni plenum i dolaze kod nas na sastanak katedre, njih tridesetak, kažu da su doneli odluku da ako profesorka Jana ne ostaje na Akademiji, mi ćemo blokirati prijemni. Od njih više od 100, ja predajem 10, sa ovima se nikad i ne sretnem, ne predajem im, a oni kažu da hoće mene da zadrže, to je priča o tom kadru, atmosferi, programu, načinu rada, načinu funkcionisanja te katedre koje sam ja bila deo“, kaže ona.

Kad su studenti to rekli, dodaje, kolege su rekle da „nema smisla da blokiraju prijemni“, te da „ne mora svaka borba biti njihova“.

„Onda su rekli da je ovo na njima, pokušavali su mesecima svašta da preduzmu, ali to se završilo time da ta katedra u tom sastavu apsolutno više ne postoji, a to je posledica želje jednog čoveka da postane profesor i to pod svojim uslovima“, kaže ona.

Smatra da je „došla na red kao jedna od kompetentnih i stručnih ljudi koji su doprineli unapređenju kvaliteta jedne ustanove“.

„Kako je ona u rukama nekompetentnih, onda oni kažu ovo nije dobro, nama se ne sviđa i to je kraj“, kaže.

Žao joj je, kaže, „što ti ljudi ne znaju šta propuštaju ne dolazeći u pozorište, ja bih volela da i vinovnici odluke o Narodnom pozorištu dođu u pozorište, meni je žao što dekan Akademije umetnosti ne znam da li je ikad bio u pozorištu, videla sam ga na jednom ispitu, volela bih da vidi koliko je to značajno, lepo, lekovito, patriotski“, kaže ona.