Ridli Skot otkrio najdraži film u svojoj karijeri

Ipak, odgovor na pitanje koji film Ridli Skot smatra najdražim mnoge bi mogao da iznenadi, prenosi Index.hr.

Počeci velikog reditelja

Ridli Skot rođen je na severoistoku Engleske. Studirao je na Rojal Koledžu umetnosti u Londonu, gde je pomogao da se osnuje filmsko odeljenje.

Nakon diplome 1963. godine zaposlio se na BBC-ju, a kasnije je sa bratom Tonijem osnovao sopstvenu produkcijsku kuću.

Zajedno su snimili niz prepoznatljivih televizijskih reklama, među kojima i čuvenu reklamu za hleb „Hovis“. Krajem sedamdesetih godina Ridli je dobio priliku da režira svoj prvi dugometražni film – istorijsku dramu „The Duellists“.

Prekretnica u karijeri

Debitantski film doneo mu je nagradu u Kanu, a Skot je planirao da nastavi sa snimanjem istorijskih drama. Međutim, sve se promenilo nakon što je pogledao „Ratove zvezda“ Džordža Lukasa.

Film ga je toliko oduševio da je odlučio da se oproba u naučnoj fantastici i radu sa specijalnim efektima.

Rezultat te odluke bio je kultni svemirski horor „Alien“ iz 1979, koji je postigao ogroman finansijski uspeh i osvojio Oskara za vizuelne efekte.

Uspeh „Aliena“ otvorio mu je vrata za novi projekat – tri godine kasnije snimio je „Blejd Ranera“ sa Harisonom Fordom. Danas se taj film smatra jednim od najvećih naučno-fantastičnih ostvarenja svih vremena.

Tokom narednih decenija Ridli Skot je nastavio da niže uspehe u različitim žanrovima, od filma puta „Telma i Luiz“, preko Oskarom nagrađenog spektakla „Gladijator“, do kriminalističke drame „Američki gangster“.

Iznenađujući lični favorit

Uprkos brojnim blokbasterima, Skotov najdraži film je njegov prvi filmski projekat – kratki film „Boy and Bicycle“, koji je snimio još kao student početkom šezdesetih godina.

„Boy and Bicycle je moj omiljeni film. Koštao je samo 65 funti“, rekao je za Letterboxd, prenosi Far Out Magazine. „Pohađao sam odličnu umetničku školu Rojal Koledž umetnosti i u jednom ormaru sam pronašao kutiju na kojoj je pisalo Bolex, bila je to 16mm kamera.“

Prisetiо se i kako je sve počelo: „Uzeo sam kameru i odneo je šefu odeljenja i pitao ga mogu li da je pozajmim za uskršnje praznike. On je odgovorio: ‘Za šta ti treba?’ Rekao sam da želim da snimim film. Odgovorio je da kameru mogu da dobijem samo ako imam scenario. Slagao sam da ga imam i tek tada ga napisao.“

Inspiraciju za film pronašao je u modernističkom književnom klasiku: „U to vreme bio sam fasciniran Džojsovim Uliksom, jer je Džojs bio vrlo vizuelan pisac. Napisao sam priču o dečaku koji odluči da izostane iz škole i misli da će imati dan pun slobode, ali na kraju samo luta i skriva se, u strahu da ga neko ne vidi. Priča je jednostavna, ali bila je potrebna struja svesti.“