Roberto Grujičić: Izvitopereni svetovi knjiženih distopija pomažu mi da mnogo bolje razumem svet u kojem živimo

ČITAM

Kada su knjige u pitanju, uglavnom posežem za distopijama, jer mi takvi izvitopereni svetovi pomažu da mnogo bolje razumem svet u kojem živimo. Knjige iz ovog spektra kojima se uvek vraćam su Orvelova 1984, Hakslijev Vrli novi svet, Goldingov Gospodar muva, ali i Smrt i njeni hirovi Žozea Saramaga.

Sve sam ih čitao više puta, u različitim životnim dobima, i svaki put imam utisak da mi promene perspektivu do te mere da danima razmišljam o ljudskoj prirodi, potrebi za kontrolom, pripadanjem i drugim inter- i intrapsihološkim temama.

GLEDAM

Verovatno je u pitanju profesionalna deformacija, ali kada su serije i filmovi u pitanju, najčešće biram i vraćam se ostvarenjima koja se bave kompleksnim porodičnim odnosima i transgeneracijskim traumama. U poslednje vreme posebno su me oduševile serije Succession, Mad Men i Big Little Lies.

Od filmova bih izdvojio novi domaći film Vladimira Tagića Yugo Florida, koji se bavi sličnim temama, ali ih smešta u težak balkanski kontekst i mentalitet. Pored ekrana, izuzetno volim pozorište, pa ne mogu da ne pomenem predstavu Moj muž, rađenu po istoimenom romanu Rumene Bužarovske, koja se igra u JDP-u i ostavila me je bez teksta.

SLUŠAM

Nedeljna popodneva obično obeležavaju ploče starih jugoslovenskih zvezda poput Nene Ivošević, Lole Novaković i Đorđa Marjanovića. Na plejlisti za svakodnevno slušanje najčešće se vrte domaći alternativni izvođači kao što su Bojana Vunturišević, Elemental i Marko Louis. Za duža putovanja rezervisani su podcasti, pre svega NjuzNet i Točak istorije.