Iznenađenja su moguća, pogotovo tamo gde ih niko ne očekuje. Janko Sabadoš (1928-2015) bio je društveno-politički radnik. Gotovo ceo radni vek proveo je u Savezu sindikata Srbije i SSRN Srbije i Jugoslavije. Diplomirao je na Ekonomskom, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
U mladosti je objavio nekoliko priča na maternjem rusinskom jeziku, kasnije je povremeno objavljivao priloge iz kulturne istorije vojvođanskih Rusina.
Nedavno je „Ruske slovo” iz Novog Sada, jedina izdavačka kuća na rusinskom, objavilo zbirku Sabadoševih priča i drama pod naslovom „Srušen salaš”. Reč je o delima koja su napisana početkom pedesetih godina prošlog veka, a pronađena su gotovo slučajno u autorovoj zaostavštini.
Sabadoš je svoju bogatu, pretežno slavističku biblioteku, poklonio Filološkom fakultetu u Beogradu, konkretno Grupi za ukrajinistiku pri Katedri za slavistiku. Rukovoditeljka Grupe prof. dr Ljudmila Popović je među knjigama zapazila i fasciklu s rukopisima na rusinskom.
Rukopise pisane grafitnom olovkom dostavila je književniku i novinaru Mihalu Ramaču. On je već na prvi pogled shvatio da je reč o vrednim književnim delima. Priredio je tekstove za objavljivanje i ponudio ih izdavaču. Sabadoševi rođaci obezbedili su deo sredstava za štampanje.
Sabadoš je bio jedan od marginalnih autora koji su nekad pisali na rusinskom. Izlazak njegove knjige bitno menja sliku „sušnog” poratnog razdoblja u književnosti na tom jeziku, kad tokom deset godina nije objavljena nijedna knjiga rusinskog pisca.
Reč je o pričama i dramama pisanim u prvoj polovini pedesetih godina prošlog veka, koje ondašnja zbivanja opisuju s tačke gledišta seljaka, žrtava tadašnjeg režima. O tim vremenima – kada je seljacima oduzimana zemlja, kada su im nametane surove obaveze i kad su uterivani u zadruge – mnogo se pisalo naknadno.
Ni u srpskoj ni u ostalim južnoslovenskim književnostima nema takvih knjiga iz onih vremena. Sabadoš je bio svestan da ne sme ni da ponudi svoju prozu izdavačima. Ipak, pisao je i čuvao napisano. Do kraja života ni supruzi ni sinu ni prijateljima nije spominjao svoje rukopise. Srećom, nije ih uništio.
Kao sin bogatog seljaka, kojem je komunistička vlast oduzela svu imovinu, Sabadoš je bio nepoželjan u rodnom Ruskom Krsturu u Bačkoj. Kad je nakon studija počeo da radi u republičkim i saveznim organima, partijski aktivisti iz njegovog sela i Kule u više navrata zahtevali su da mu se onemogući javno delovanje.
Uprkos nikogovićima iz provincije, Sabadoš je bio uspešan društveni delatnik u glavnom gradu. Iz samo njemu znanih razloga, njegovo životno delo obelodanjeno je tek posle njegove smrti.
Da kojim slučajem dr Ljudmila Popović nije otvorila fasciklu s rukopisima, književnost na rusinskom jeziku ostala bi bez jedne dragocene knjige. ”Srušen salaš” Janka Sabadoša donosi novu, drugačiju sliku jednog vremena i popunjava veliku prazninu u književnosti rusinske zajednice u Srbiji/Jugoslaviji. Možda ne samo u njoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
