„Glas milenijalaca“ koji ne želi da utihne: Ko je Sali Runi, književnica kojoj preti hapšenje zbog „podrške terorizmu“?

Sali Runi je najavila da će zaradu od svoja dva romana, „Razgovori sa prijateljima“ i „Normalnih ljudi“, i njihovih televizijskih adaptacija, proslediti palestinskoj organizaciji Palestine Action.

Ona se po britanskom zakonu smatra terorističkom organizacijom, zbog čega joj preti hapšenje ili zabrana promovisanja knjiga u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Sali Runi, jedna od najznačajnijih savremenih književnica, rođena je 20. februara 1991. godine u Kaslbaru, u zapadnoj Irskoj.

Studirala je englesku i američku književnost na Triniti koledžu u Dablinu, gde je već tada pokazala izuzetne sposobnosti – proglašena je najboljom debatnom govornicom u Evropi.

Na književnu scenu stupila je 2017. godine romanom „Razgovori s prijateljima“, koji je odmah privukao pažnju kritike i publike.

Samo godinu dana kasnije objavila je „Normalne ljude“, roman koji ju je lansirao među najpoznatija imena svetske književnosti.
Serijska adaptacija BBC-ja i Hulu-a iz 2020. godine dodatno je učvrstila njen status književne zvezde.

Treći roman, „Bajni svete, gde si ti“, objavljen je 2021. godine. U njemu Runi kombinuje intimne odnose likova sa širim pitanjima politike, umetnosti i smisla života u savremenom društvu.

Četvrti roman „Intermeco“ izašao je 2024. godine i u njemu je nastavila sa prikazivanjem iskustava jedne čitave generacije.

Sali Runi se smatra „glasom milenijalaca“, iako ona sama nerado prihvata tu etiketu. Njeni romani bave se intimnošću, ljubavnim i prijateljskim vezama, socijalnim razlikama i ekonomskim barijerama koje oblikuju odnose među ljudima.

Kritičari njen stil opisuju kao jednostavan, precizan i prožet intenzivnim dijalozima koji čitaocu omogućavaju neposredan uvid u svet junaka.

Za svoj rad dobila je nekolicinu nagrada, a 2022. godine, magazin „Time“ proglasio ju je jednom od 100 najuticajnijih osoba na svetu.

Sali Runi za sebe kaže da je feministkinja i marksistkinja, a poznata je po tome što se zalaže za prekid genocida u Gazi, zbog čega je odbila da joj treći roman bude preveden na hebrejski jezik.

Kritičari je porede sa Džejn Ostin, ali u savremenom, društveno angažovanom ključu.