SANU: Kultura je strateško ulaganje

Predsednik SANU Zoran Knežević istakao je da je taj skup deo šireg ciklusa posvećenog strateškim pravcima razvoja Srbije od 2021. godine, naglasivši „čvrstu opredeljenost Akademije da se bavi svim strateškim pitanjima srpskog društva i države“.

On je naveo da u programu skupa dominiraju teme odnosa kulture i obrazovanja, kulture i politike, kulture i medija, kao i kritičko sagledavanje stanja u muzičkom, likovnom, pozorišnom i filmskom stvaralaštvu, te u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa.

Dodao je da će sa skupa ostati „trajan pisani trag“, ukazujući na značaj kontinuiranog naučnog i stručnog delovanja.

Profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ana Pešikan naglasila je da se u javnosti često podrazumeva šta je kultura obrazovanja, iako je „veoma važno pitanje kako bi izgledalo delovanje u ova dva resora“.

Upozorila je na dramatičan pad kreativnog mišljenja usled digitalnih navika i brzine protoka informacija.

„Tinejdžeru treba 19 sekundi da pređe s jedne informacije na drugu“, a takav tempo, prema njenim rečima, onemogućava duboko učenje i stvara ambijent u kojem kreativnost gubi mesto.

Kao ključan faktor istakla je školsku kulturu, napominjući da pozitivan školski ambijent ima „značajnu korelaciju sa dostignućima učenika“ i da je često efikasniji u smanjenju nasilja od usko fokusiranih programa.

Navodeći britansku reformu kurikuluma, ocenila je da je to primer kako obrazovanje, kada je prožeto kulturom, može postati motor razvoja.

Akademik Aleksandar Kostić govorio je o značaju digitalizacije kulturnog nasleđa, ocenjujući da živimo u vremenu u kojem „sve informacije oko nas bivaju filmski obrađene“, pa kulturu sve više posreduje ekran – telefon, televizor ili računar.

Digitalizacija, kako je rekao, ne može biti sporedna aktivnost, jer omogućava pristup sadržajima bez fizičkog kontakta, njihovu globalnu vidljivost i profesionalnu zaštitu.

Kostić je istakao je i da je digitalizacija „dosta složen i skup proces“ i upozorio da su budžeti za tu oblast nedovoljni.

Podsetio je da je 2018. godine budžet bio 25 miliona, a 2024. je povećan na 79 miliona dinara, što i dalje nije dovoljno za više od 400 institucija.

Književnica i rediteljka Vida Ognjenović, dopisna članica SANU, povukla je istorijske paralele, ukazujući da se kultura razvijala čak i u ratnim i krajnje nepovoljnim okolnostima, navodeći kao primere Talerana i Meterniha, koji su u razdoblju ratnih pohoda i političkih previranja „nastojali da muziku i umetnost ne uguši topovska vatra“. Podsetila je da je Beč tog vremena bio „megapolis kompozitora“.

Ona je izrazila je žaljenje što se, kako je rekla, već godinu dana u Srbiji kulturni festivali i umetničke smotre ne organizuju ili se organizuju uz velike poteškoće, čime se gubi prostor za javno kulturno delanje i kreativni život zajednice.

Govoreći o razvoju diplomatije kao obliku kulturnog delovanja, Vida Ognjenović istakla je da se u modernoj epohi razvila u institucionalni okvir sa međunarodno prihvaćenim pravilima, dok je istorijski često bila vezana za ličnosti koje su „prekrajale Evropu, a istovremeno štitile njenu kulturu“.

U uvodnom delu otvaranja skupa bio je očekivan govor predstavnika Ministarstva kulture, ali se, uprkos najavi, niko iz Ministarstva nije pojavio.

Za drugi dan naučno-stručnog skupa najavljene su diskusije i tematske rasprave.