„Besani u Sijetlu“ i 32 godine kasnije: Romansa bez dodira – i bez greške

Besani u Sijetlu, čuveni romkom, emitovan je na današnji dan 1993. godine. Tom Henks i Meg Rajan još jednom su pokazali da su maajstori romantičnih komedija.

Iza priče stoji Noraa Efron, američka novinarka, spisateljica i rediteljka. Nora je preminula 2012. godine, a tokom karijere osvojila je brojne nagrade, uključujući Britansku filmsku nagradu (BAFTA), kao i nominacije za tri Oskara, Zlatni globus, Tonija i tri nagrade Udruženja američkih scenarista.

Nora Efron je bila majstor u građenju takvih ljubavi – grandiozni gestovi, snažne emocije i parovi čija je povezanost toliko savršena da deluje kao da se takva hemija više nikada neće ponoviti. Iako je od premijere prošlo već 32 godine, Besani u Sijetlu i dalje ostaje gotovo neponovljiv primer filmske magije: romantična priča u kojoj se glavni likovi sretnu tek u poslednjim minutima filma.

Upravo ta odložena „sudbina“ je srž Efroninog omaža starim holivudskim romansama – dug put do famoznog „slučajnog susreta“ (meet-cute). I simbolično, ova ljubavna priča počinje – na putu.

Na Božićno veče, dok vozi sama ka kući, novinarka Eni Rid (Meg Rajan) uključuje radio i sasvim slučajno sluša poziv dečaka koji govori voditelju da je njegov otac tužan i da mu treba nova žena. Majka mu je umrla, kaže on, i otkako je ostao udovac, Sem (Tom Henks) ne može da pronađe mir. Kada Sem preuzme slušalicu, njegova iskrena, tiha tuga pogađa slušaoce – i podstiče desetine žena da mu pišu pisma. Među njima je i Eni, koja je u vezi sa simpatičnim, ali pomalo „beživotnim“ Volterom (Bil Pulman), piše Gardijan.

Sem pisma ne otvara, ali njegov sin Džona ne odustaje – jedno pismo posebno ga pogađa. U njemu, Eni predlaže da se ona i Sem sretnu na vrhu Empajer stejt bildinga, na Dan zaljubljenih.

U intervjuu iz 1993. godine, Efron je priznala da je tokom rada na filmu bila „opsednuta pojmom bezvremenosti“. Bila je četvrta scenaristkinja koju je studio angažovao da „popravi“ scenario, koji im, u početku, nije ulivao poverenje. Ali Efron je tada već bila proslavljena scenaristkinja (Silkwood, Heartburn, Kad je Hari sreo Sali), iako je njen rediteljski debi (This is My Life) prošao slabije. Ipak, upravo iz te „dvonedeljne narudžbine“, kako je zvala svoj angažman, nastao je jedan od najgledanijih filmova 1993. godine.

I mnogo više od toga – Besani u Sijetlu danas je artefakt jednog filmskog vremena koje je nestalo. Danas, kada pogledamo film, postaje jasno koliko su iz bioskopa iščezli harizma, magnetizam i zvezdani sjaj – elementi bez kojih nekada nijedna romansa nije mogla da funkcioniše. Efron je u intervjuu Američkom filmskom institutu rekla: „Nekad ti studio kaže: ‘Treba mu više karaktera.’ A istina je – to je cela poenta, to jeste film o likovima.“

Film ne krije svoju inspiraciju: An Affair to Remember iz 1957. godine. Taj klasik se više puta pominje u dijalozima, a čak i Meg Rajan izgovara čuvenu rečenicu Debore Ker: „Sve što sam uspela da kažem bilo je – zdravo.“ U jednoj od najsimpatičnijih scena, Suz (Rita Vilson), žena Semovog prijatelja, pokušava da objasni veličinu tog filma – i kroz suze se slomi pred svim muškarcima u prostoriji koji je zbunjeno gledaju. Gleda ga i Enina koleginica i prijateljica Beki (Rouzi O’Donel), koja joj daje možda i najprecizniju dijagnozu: „Tvoj problem je što ne želiš da budeš zaljubljena. Ti želiš da budeš zaljubljena u filmu.“

A opet, upravo Beki šalje pismo umesto Eni. Eni veruje u znakove: u slomljenu venčanicu, u crveno srce koje zasvetli na zgradi. U ovom filmu, čini se da muškarci i žene ne veruju istoj magiji. Samo jedno dete – Džona – ima hrabrosti da veruje i deluje u ime ljubavi.

Finalna scena na vrhu Empajer stejt bildinga, u kojoj se dvoje stranaca napokon susreću, postaje moment za istoriju. U tom trenutku, Sam pruža ruku Eni i kaže:
„Krenemo?“

I baš tada, rađa se nova, bezvremena rečenica.