Kao i svaki intervju u šou biznisu, i ovaj ima elemente istine, delimične istine i potpune tajne. Pred večerašnji koncert u Domu omladine Beograda Laibach su poslali sledeće saopštenje u formi dijaloga:
Da li Laibach sluša muziku? Ako da, koja je prva ploča koju ste kupili?
– Da, dobro pitanje; slušamo i muziku. Prva ploča bio je singl grupe 4M. A prvi pravi album bio je originalni Hendriksov dupli Electric Ladyland.
Gde su sad i šta rade istorijski osnivači Laibacha?
– Otišli su u istoriju, ali su još uvek s nama.
Zašto na Vikipediji nema članka o Tomažu Hostniku, jednom od osnivača?
– To treba pitati Vikipediju i one koji pišu za Vikipediju. Mi ne pišemo članke o sebi samima.
Koliko su prostori slobode izražavanja povećani ili smanjeni otkad ste stupili na scenu?
– Smanjeni su sa povećavanjem broja medija, koje više niko ne prati.
Kakva je vaša ocena istorijskog postignuća Jugoslavije kao države?
– Moglo je biti bolje, kako je dobro krenulo.
Koliko je u vreme osamdesetih jugoslovenska kulturna scena bila daleko u svom načinu razmišljanja i rada od svetske?
– Što se nas tiče – bila je ispred svetske. Barem negde od druge polovine 60-ih do kraja 80-ih.
S tim u vezi, kako vam se sad čine tadašnja dešavanja u vezi s aferom „plakat“, u kojoj ste se našli u centru pažnje? Može li se stvarno samo deaktiviranjem simbolike demontirati totalitarni sistem?
– Kako pravila postoje da se krše, tako i simboli postoje zato da se ruše – ali neoliberalni kapitalizam dokazao je da je, samim tim činom, nemoguće demontirati pravi totalitarni sistem. Banke i crkve su još uvek tu.
Da li mislite da je moguće tako nešto pokušati na globalnom nivou, kako vaš novi album sugeriše?
– Svakako je moguće i nužno je. Neodgovorno je danas delovati samo lokalno. Svi smo previše povezani i zavisimo jedan od drugoga.
Vaš novi album „Spectre“ bavi se nekim savremenim pitanjima aktivizma u globalistička vremena. Da li je moguća naddržava, dolazi li ona sa povezanim društvenim procesima širom sveta? Da li nam država uopšte treba? Šta je dosad teralo čoveka ka državi?
– Očito je da su nam države još uvek potrebne. One su formirane iz ekonomskih razloga, nacije su formirane zbog država, a religija je formirana zbog kapitala. I naddržave su strateške geopolitičke formacije za zaštitu ekonomskih privilegija. Evropa je sada još daleko od prave naddržave, saveza, federacije, iako ideja o EU već uključuje neke od karakteristika federalizma, ali za sada samo simboličkog karaktera. EU federalizam je u stvari u suprotnosti sa samim sobom, jer je većina evropskih država u velikoj meri ukorenjena u konzervativnom nacionalnom sentimentu. Nacija (zemlja – krv – jezik – bog) i dalje je osnovna premisa društvenog i političkog života tih država, koja ima prednost nad svim drugim principima. Evropski nacionalizam imao je ogroman uticaj u svetskoj istoriji, u kojoj je baš nacionalna država postala dominantan model organizacije ekonomije i kulture. Ali, u stvari, narodi su samo politički konstruisana društvena pojava, sastavljena i definisana zbog klasičnih kapitalističkih potreba. Nacije će nestati sa nestankom kapitalizma, a on će nestati sa nestankom religije i tek će onda evropska naddržava postati realna stvar.
Jedno intimno pitanje, koliko je NSK kao država zadovoljna nezavisnom Slovenijom i njenim postignućima?
– Nije, ali Slovenija nije stvar NSK države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
