Hrvatska grupa Pips, Chips and Video clips tek će drugi put u karijeri svirati u Beogradu, na Long Night festivalu u Domu omladine (subota). Frontmen benda Dubravko Ivaniš ne krije da to što je grupa tek prošle godine prvi put svirala u glavnom gradu Srbije smatra „ličnim porazom“ koji mora ispraviti u narednom periodu.
– Imati rokenrol bend kao ovaj i očekivati poziv za bilo gde je sumanuto tako da nema opravdanja ni kada se kaže da nije bilo poziva odavde. Ako očekuješ poziv za bilo gde, saberi pet pevača koji će ti pevati na sprovodu, neku ekipu sakupi koja će ti lepo doći na sahranu, pa se sam ukopaj. Nema poziva, na tome naprosto moraš raditi i raditi. Veliki mi je poraz odrastati na beogradskim bendovima, a ne svirati u tom gradu pre 2010. godine. Imam u sebi beogradski gen i priznajem da je to moj lični poraz. Nisam u Beogradu da bih pravio biznis već zato što se osećam normalno kada sviram u Domu omladine. To je prava rokenrol publika u rokenrol gradu i imam osećaj kao da sam u Njujorku ili Londonu – priča za Danas Dubravko Ivaniš.
Da li je tačno, što stari rokeri tvrde, da su zagrebački bendovi uvek bolje prihvaćeni kod beogradske publike i obratno?
– Ja to zaista ne znam jer se sve raspalo i pre nego što sam počeo da sviram ozbiljno. Znam da srpski bendovi prolaze danas veoma dobro u Zagrebu. Evo, Repetitor je nedavno svirao i bilo je puno. Pogotovo je navala kada dođu stariji bendovi poput Električnog orgazma ili Vlada Divljan. Za njih se uvek zna da će se tražiti karta više.
Zašto je kroz Pips, Chips and Video clips prošao veliki broj muzičara?
– Ne znam šta je mnogo. Ako je tačno što se kaže da je kroz moju grupu prošlo toliko muzičara da mogu da se naprave tri druga benda, onda ja pitam a što nisu napravili te druge sastave. Logično je i normalno da muzičarima posle određenog vremena možda ne odgovara kuda bend ide. U horoskopu sam rak i u mojoj biti nije da stalno napuštam. Ja sam kolekcionar. Nije meni fora nekoga ostaviti, uglavnom su mene napuštali. Bitno je samo da se uradi dobra muzika jer jedino pesme ostaju iza nas, a svađe ne, one će biti zaboravljene i na kraju su nebitne.
Da li i dalje stojite iza tvrdnje da u rokenrol bendu ne treba da ima demokratije?
– Demokratija je i na širem nivou od rokenrol benda sumnjiva stvar. Ne treba oni koji donose pesme, koji prave pesme, koji su kreativci, da trpe nešto drugo od onih koji su tehničko osoblje ili izvrsni izvođači.
Prvi ste grupa na Balkanu koja je kolekciju svih albuma objavila na USB drajvu. Da li to znači da je era kompakt diskova gotova i da će i drugi morati da pređu na digitalne muzičke formate?
– Sigurno je era CD-ova gotova. Danas je pola-pola hoćeš li uzeti CD ili LP koji se vratio na velika vrata. Ko je korisnik CD-a? Onaj koji zapravo jedva čeka da ih se reši, baci u smeće i sa torenta skine neku muziku koju će moći da čuva na računaru. Samo pravi kolekcionari i diskofili će uzeti CD. Kompilaciju na USB drajvu smo napravili i zato da bi nas novinari pitali o tome i pričali kako smo jedini na Balkanu.
Koga planirate da slušate na Long Night festivalu?
– Superhiks, Darka Rundeka, Dino Šarana i Letu štuke, ali i Ramba Amadeusa. Kada dođem na festival pokušam da gledam i onoga koga nikada nisam video, neku novu muziku, da vidim neke nove klince kako sviraju.
Diskografi danas više odmažu nego što pomažu
– Imamo nove pesme, ali još nismo došli do te granice da kažemo da su gotove i da novi album može da se pojavi posle četiri godine. Nemam pojma u kom ćemo ih formatu objaviti. Mogla bi to biti čista digitalija po principu uradi sam. Diskografi nam više ne pomažu, već nam danas u stvari više odmažu. To nije dobro jer mislim da bend ne mora da se bavi baš svime. Ljudi se s razlogom školuju za menadžment – tvrdi Dubravko Ivaniš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
