Jack Oblivian uskoro u Beogradu

Memfis je zbog Sun Records produkcije 50-ih godina 20. veka važio za rodni grad rokenrola, a poslednjih 20 smatra se glavnim gradom garažnog roka ponajviše zahvaljujući Jacku Oblivianu (Jack Yarber). Osim što je tokom 90-ih predvodio dva vrlo uticajna garage-punk benda – Compulsive Gamblers i Oblivians – Jack Oblivian je i po raspadu potonjih svirao u par sjajnih grupa sa legendama kakve su Arthur Lee, Andre Williams, Nathaniel Mayer, Tav Falco, Jeffrey Evans, ali i paralelno radio na sopstvenoj solo karijeri sa bendom koji je menjao imena od The Tearjerkers do Jack-O & The Tennessee Tearjerkers, te svirao u (pored ostalih) još tri izuzetno važne grupe: South Filthy, Cool Jerks i Knaughty Knights.

Jack Oblivian rođen je u mestu Corinth, Mississippi 1967. Jedan od prvih bendova, Johnny Vomit & the Dry Heaves, formirao je sa rođakom Jimboom Mathusom (Squirrel Nut Zippers). U Memfis se sele zajedno sredinom 80-ih i sviraju pod imenom The End. Jimbo ubrzo napušta Memfis, a Jack ‘91. okuplja prvi ozbiljniji sastav Compulsive Gamblers sa Gregom Cartwrightom. Uprkos odličnim pesmama bend objavljuje tek par singlova dok se materijal za long-play krčka i čeka neka bolja vremena za objavljivanje.

Godine 1993. Jack Yarber, Greg Cartwright i Eric Friedl prave Oblivians, lo-fi punk/blues trio i nepune dve godine posle izbacuju prvu dugosvirajuću ploču „Soul Food“ za Crypt Records. Ideja je sledeća: sva trojica koriste prezime Oblivian (posveta jednom od najvažnijih bendova u istoriji rokenrola – Ramones), nema basa, sva trojica pevaju i sviraju gitare i bubnjeve, kompletna produkcija je lo-fi (posveta The Gories iz Detroita) i šibaju trash-garage. Sličan recept ubrzo će koristiti mnogi, posebno u vezi sa odsustvom svake pitke produkcije i bas gitare (White Stripes i Black Keys na prvim pločama). Iako nisu bili prvi bend koji je koristio raspalu opremu, nije imao bas i ukrstio je nepomirljive žanrove (blues i punk ili garage punk), Oblivians se danas smatraju jednim od najuticajnijih garage bendova s kraja 20. veka. Drugi garage revival talas koji je iznedrio neviđeni broj novih grupa započeo je sa The Gories krajem 80-ih, ali su baš Oblivians nekoliko godina posle svojim beskompromisnim i pankerskim pristupom bluzu čitavu stvar daleko ozbiljnije zakotrljali i približili klincima koji su prangijali svoje instrumente po garažama i podrumima širom SAD. Razilaze se 1998. godine.

Prošle godine Oblivians u originalnoj postavi snimaju povratnički album „Desperation“, a u studiju Dana Auerbacha iz Black Keys. Priča o kraljevima garažnog rokenrola ponovo je aktuelizovana i nastupima na nekoliko festivala i u više bitnih klubova u SAD. Jack Oblivian bi do kraja godine trebalo da ima i novu ploču, a pre toga dolazi na mesec i po dana dugačku evropsku turneju da potvrdi svoje mesto na tronu najvećeg garažnog rokera poslednjih petnaestak godina.

Karte za beogradski koncert su u pretprodaji na šanku KC Grada i u Pinball Wizard Records prodavnici do 7. avgusta iznose 1.000 dinara, od 7. avgusta do 6. septembra 1.200 dinara, a na ulazu u KC Grad 7. septembra će biti 1.500 dinara.