U neobičnom kafe-baru „Leila“ održana je promocija knjige „Zaječarska rapsodija“ autora Zorana Aleksića. Ovaj kafe u Kralja Petra 41 pravo je mesto za ovakve događaje, zbog svog krajnje retro urbanog pristupa stvarnosti jer – ovo je i prodavnica ploča, ali i knjiga.
Recenzent i govornik na promociji, ugledni muzički kritičar Petar Janjatović, istakao je značaj ove monografije o zaječarskoj muzičkoj sceni, pre svega jer je vođena velikom strašću. Peca Popović istakao je da, na svu sreću, prisustvujemo fenomenu kulture sećanja, i da se pojavljuju ovakve knjige, alternativne istorije mnogih gradova Srbije. „Svaki grad kod nas imao je urbanu istoriju i na to treba da budemo ponosni“, dodao je on i ispričao nekoliko anegdota iz života tih godina.
Uopšte, knjiga je bogata anegdotama, dakle materijalom koji nije strogo faktografski, i to je čini dodatno vrednom. Pored dvojice kritičara, govorio je i sam autor, a govornici su bili jednoglasni oko bitne tačke, a to je da je muzika nekada bila ventil za bunt, da su muzičari smatrani nekom vrstom otpadnika, čak revolucionara. Zaječar spada u poslednji zapadni grad ka istoku, i zbog tog specifičnog geografskog položaja, zanimljiv je sa raznih aspekata. Varoši koje su imale pozorište, muzičku školu i gimnaziju smatrane su pravim varošima, a muzika je bila prava zaraza. Uopšte, jugoslovenski gradovi imali su privilegiju da slušaju okrepljujuću muziku, estetički vrednu i pokretačku, od većih centara zemlje kao što su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš do manjih, poput Požege, Knjaževca, Čačka, Kruševca itd.
Promocija je bila veoma posećena, a teme nisu bile samo suvoparno predstavljanje knjige, već najpre razgovor o prošlosti, o jačanju muzike, poštovanju umetnosti, o radio-stanicama kao svetionicima, o postavljanju prvih džuboksova po gradovima (u Beogradu to je bio hotel „Moskva“), o odlaženju u inostranstvo po ploče a ne po markiranu odeću… Monografija je rađena šest godina, literatura je obimna, dobila je dve nagrade, a budžet kojim je štampana baziran je na entuzijazmu autora – samizdat. Iako je poseta bila uglavnom podržana klubom Zaječaraca u Beogradu, ova priča može se preneti mnogo dalje od lokalnog, i shvatiti kao jugoslovenska priča, kao uspomena na jednu epohu koja je bila odana umetničkom sentimentu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
