Kao kruna festivala „Calling“ sinoć je na Kalemegdanu nastupio Bili Ajdol, jedan od najpoznatijih rok muzičara u poslednje dve decenije prošlog veka i dobro prodrmao desetak hiljada fanova koji su se okupili u podnožju beogradske tvrđave.
Najveći šminker među pankerima ili najveći panker među šminkerima, kako su ga zvali u vreme svetske slave, ipak, pokazao je da ga glas ne služi baš najbolje i da je Srbija jedna od retkih zemalja gde i dalje ima priviligiju da bude „hedlajner” nekog festivala.
Kiša zbog koje je sam zatražio da se najavljena preksinoćna svirka pomeri za četvrtak i juče je padala. Istina, pred sam početak Ajdolovog izlaska na stejdž to je ličilo na kišicu. Posle četvrte pesme kišica se pretvorila u pljusak koji je trajao dobrih pola sata, ali je čini se, još više prodrmao raspoloženu publiku.
Okruženem bendom sastavljenim od sjajnih muzičara među kojima se izdvajao gitarista Stiv Stivens, verni Ajdolov pratilac iz “zlatnih dana” karijere, Bili je otprašio koncert kao da nema 59. godina. Set lista odabrana za ovaj nastup bila je dosta čudnovata za nekoga ko ima bar dvadeset hitova od kojih mnogi već predstavljaju evergrin. Bilo je tu dosta nebitnih ili novih pesama za koje publika na Kališu, čini se, nikada ranije nije čula, kao recimo obrade numera koje je svirao sa svojim prvobitnim bendom Generation X, te njegova verzija “L.A. Woman” čuvenih Dorsa.
Gitarista Stivens prezentovao je sviranje “iza glave”, neretko stavljajući cigaretu u usta, imao je i efektnu solo tačku, a i Ajdol se nekoliko puta latio, najpre akustične, a potom i električne gitare. Sem što skidanjem do pojasa pokazao da i dalje neguje atletsku figuru, on se sve vreme kretao po sceni i vidno bio oduševljen reakcijom srpskih obožavalaca. “Doći ćemo i treći put u Srbiju” – rekao je u jednom trenutku Bili.
Ajdol i drugovi svirku su otvorili sa “nepoznatom” numerom “Postcards of the past”. Sledilu su mnogo poznatije “Cradle of Love”, “Dancing With My Self” i “Flesh for Fantasy”. Onda opet jedan bledi segment poluanonimnih pesama, pa hitovi “Sweet sixteen” i “Eyes without face”. Za kraj koncerta legendarna “Rebel Yell”, koju je publika ponajbolje prihvatila. Sve se završilo bisom s „White Wedding“ koja je imala akustičan uvod i poletnom „Mony Mony“.
Sve zajedno – nije delovalo loše za nekog ko odavno ne spada u vrh svetske muzike. Uglavnom, srpski fanovi, mahom oni koji su Ajdola slušali osamdesetih i devedesetih godina, delovali su na posle „fajronta“ prezadovoljno.
Davor Gobac u elementu
Pre glavne zvezde na Calling festivalu publika se dobro zabavila uz zagrebački Psihomodo pop.
„Baš je lepo sinoć bilo. Čitam u novinama da smo rasturili”, rekao je frontmen Psihomoda Davor Gobac, aludirajući na gaf beogradskog dnevnog lista Informer. Taj list je u jučerašnjem izdanju za unutrašnjost zemlje objavio “izveštaj” sa koncerta – koji je preksinoć otkazan zbog kiše.
– Mi smo već svirali s Bilijem pre četiri godine, ali je on stariji od nas – našalio se Gobac koji je bio “u elementu” kao u stara dobra vremena.
Psihomodo su predstavili i dve numere sa novog albuma “Ćiribu ćiriba” – naslovnu i pesmu “Dona”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
