Lament nad sudbinom košarkaša: Bend Ubili su Batlera za Danas

Sazdan od dvanaest i kusur minuta čistih emocija i vrtoglave energije, sa tekstualnom poetikom obojenom nijansama coming of age i indi filmova, album Ubili su Batlera istoimenog benda je, od početka maja,  kada je izašao, bio je savršen soundtrack za leto – možda i zbog toga što pomalo nosi atmosferu letnjeg raspusta, na klackalici avanture i melanholije.

Do mere shvatanja da je u pitanju kratkometražno remek-delo, EP svakim novim slušanjem intenzivnije navlači slušaoca da klikne „repeat“. Najjača emocija kojom album sa četiri pesme – Novi Svet, Smrt i filosofija Palanke, Jedan! Dva!! Tri!!! i Ko nema u glavi – odzvanja, jeste iskrenost autora kojom zvučno crtaju svoj unutrašnji svet.

Ubili su Batlera čine: Damjan Vitorović – gitara, vokal, Matija Ilić – bubnjevi, perkusije, vokal, Relja Blagojević – bas i Luka Lazarević – gitara, vokal.

Iako je od izlaska albuma do ovog intervjua prošlo čitavo leto, vredelo ga je čekati. Batlere ćemo slušati ove subote, 27. septembra, u klubu Drugstore, kao i koji dan kasnije, 29. septembra, u Karmakomi, gde otvaraju veče za makedonski bend Lufthansa.

Tim povodom, bend govori za Danas.

– Sam naziv Ubili su Batlera, lament je nad sudbinom košarkaša Džimija Batlera, kojeg su svi ismevali kada je postao emos, a muzika koju stvaramo je amalgamacija svega i svačega, uglavnom iz sveta alternativne gitarske muzike i šire! – kaže Luka.

On pojašnjava da je bend, u stvari, jedno dugogodišnje prijateljstvo između Relje, Damjana, Matije i njega, koje je u jednom trenutku spontano krenulo da sintetiše muziku.

Orijentisani na različite instrumente, tu i tamo, svirali su u prethodnim projektima, dok se igrom slučaja nisu ustalili u ovoj kombinaciji.

Nastanak EP-a

– Na EP-u smo radili opušteno i postepeno, bez konkretnog cilja na umu. Inspiracije su, skladno tome, dolazile prirodnim putem. Pesme su počinjale kao ideje koje bi neko od nas stvorio kod kuće, uglavnom inspirisan muzikom koju u tom trenutku sluša. Zatim bi te ideje stigle na probu gde bi ostali članovi benda mogli da im dodaju svoj pečat, što je meni lično omiljeni deo celog procesa! – kaže Luka.

Nakon toga, dodaje, davali bi pesmama malo vremena da dišu i sebi priliku da se naviknu na njih.

– Isprobavali smo ih na svirkama i menjali, nadograđivali neke delove dok nismo osetili da su gotove! To je, u suštini, pristup koji uvek imamo – pojašnjava Luka.

Maći kaže da su EP snimili u Down There studiju na Novom Beogradu.

– Moramo pozdraviti snimatelja Aleksu Telalovića, bez kog nam taj period ne bi ostao u tako dragom sećanju. A što se tiče saradnje sa Urošem Milkićem, ona je bila tako jednostavna… Znao je šta hoćemo i kako zamišljamo gotov proizvod, pomogao je da izbrusimo ideje i u nekoliko prilika davao svoje, koje su se savršeno uklapale. Da ne pričam o strpljenju koje je imao za nas i naše fiks ideje od početka. On je pravi i vrhunski muzički producent. Domaćinski nas je dočekao u studiju i izvukao, mislim, najbolje iz nas. Takođe je dobro „ishendlovao“ četiri ega koja su se tukla u tom podrumu – kaže Maći.

Uticaj formativnih godina i pozdrav za nekrunisanog princa pop-panka – Bajagu

Upitani za uplive, uticaje, ljubav prema muzici i fuziju zvukova koje su stvorili, Damjan odgovorno tvrdi da je sledeći odgovor najobjektivniji što se tiče sveta „niche“ alternative i da je sa razlogom najkliše i najiskreniji.

– Svaka pesma, svaki pravac i svaka tehnika koju pomno upijaš kroz formativne godine od 12. do 18. ispoljavaju se kroz kreativno stvaranje u manjoj ili većoj koncentraciji. Šarenolikost „muzičke palete“ našeg stvaralaštva potiče upravo iz šarenolikosti svačijeg ponaosob „muzičkog kataloga“ u prstima, ušima i kukovima. Nekada su ta preklapanja veća, nekad manja, ali su kroz fino sito usmerena u savršeno kiselu kinesku salatu. Od, načelno, Title Fight-a do Cap’n Jazz, do Idles-a i Idola. I sa najvećim poštovanjem pozdravljamo nekrunisanog princa pop-panka, Momčila Bajagića Bajagu! – poručuje Damjan.

View this post on Instagram

 

A post shared by from the heart (@fromthehe4rt)

Govoreći o radu na pesmama i inspiraciji za tekstove, Damjan pojašnjava da sati prelaze u dane, dani u nedelje, a nedelje u neki tekst, možda.

– Tempo pisanja svakako teče u zavisnosti od tempa života i teskobnih trenutaka, ali se nekako uvek poklopi da „poezija“ izađe sama i verujem da je treba tretirati kao bubuljicu – kaže Damjan. Iz iskustva, ukazuje on, ako je iscediš prerano, sve bude nezgrapno i nedovršeno, pa se vraća i ostavlja ožiljak nestrpljenja u vidu nezadovoljstva samim tekstom.

– Ne mislim da u potpunosti važi ona stara „ma pišem samo kad naleti inspiracija“. Već je to što naleti – talas iskristalisanih misli i proizvod dugotrajnog procesa razumevanja samog sebe (u određenom trenutku u vremenu), pre nego što si uveren da je to na papiru to: savršeno sklopljen argument u službi ponoćnih misli, kada niko ne bi trebalo da veruje svojoj glavi – uviđa Damjan.

On veruje da se svi tekstopisci benda trude da što slikovitije prikažu pejzaže svoje dosade, oslanjajući se na neposredno okruženje – ruralno i urbano, i to kako ono na vrlo doslovan način kreira osećanja kod, veruje, velikog broja mladih.

Što se muzike tiče, Damjan smatra da je sve u rukama – to je, kaže, igranje gitarom kada nešto sasvim slučajno zazvoni kako treba, i takvih pojava, dodaje, ima dosta češće.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by karmakoma (@karmakoma_belgrade)

Luka je saglasan sa njim. On smatra da je pisanje tekstova samo logična nadogradnja na pisanje gitarskih delova.

– Svi u bendu smo „po struci“ instrumentalisti, ali u jednom trenutku shvatiš koliko je oslobađajuće, iako malo zastrašujuće, imati više od jednog načina da se izraziš muzički. Kažem zastrašujuće, zato što je pevanje i tekstopisanje za mene mnogo novija forma nego sviranje i osećam veliku razliku u količini iskustva – kaže Luka.

Pored toga, dodaje on, glasne žice pružaju mnogo manji nivo apstrakcije nego metalne žice.

– Čudno je znati da će neko moći da čuje i pročita naše tekstove, koji su neretko dosta emotivno intimni. Ipak, feedback za sada je jako pozitivan i jako smo zahvalni svima koji su poslušali i možda se pronašli u našim pesmama! – kaže Luka.

Vatreno krštenje na Hali Gali kompilaciji i snimanje EP-a

Upitan kakav je osećaj posle puštanja pesama u etar, Luka odgovara – jako neobičan!

– Prvi put smo to zaista iskusili kada je izašla Hali Gali #2 kompilacija u kojoj smo učestvovali, ali sada je utisak još jači zato što je sve zapakovano u sopstveno izdanje i postoji taj element komunikacije između različitih pesama. Iako pridajemo veliki značaj svirkama i iskustvu žive muzike, to je ipak nešto trenutno što dođe i prođe. Sad se osećamo kao da napokon imamo nešto „opipljivo“ što nas legitimiše kao bend – kaže Luka o stvaranju EP-a.

Sa druge strane, dodaje, celokupan proces, od snimanja pa sve do kačenja pesama, koliko god bio zabavan, definitivno je maraton koji – što duže traje, to ti se više smuči ono što radiš.

– Trebao mi je odmor za uši nakon što smo sve završili, verujem da se ostali slažu – kaže Luka uz smeh.

A pesma koja se našla na Hali Gali #2 kompilaciji Utorkom, ponekad, je prema Lukinim rečima u tom trenutku bila najsvežija, pa su osećali i da je najreprezentativnija za njihov zvuk.

– Generalno smo uvek uzbuđeni kad god smislimo novu pesmu jer težimo da dodamo nešto što prethodne pesme nisu imale, tako da možemo da kažemo: „Sve što smo radili do sada je okej, ali ništa u poređenju sa ovim novim!“ – ističe Luka.

Maći dodaje da je prvi kontakt sa studijskim snimanjem prošao bolje nego što su se nadali.

– Dalo nam je i dobar uvid u to na čemu treba da poradimo ubuduće. Ja sam dolazio svaki vikend u studio da čujem i ostale bendove, da vidim kako snimaju iskusnije kolege… Hali Gali kolektiv nas je podržao od početka, a opet, kada su nas pozvali da budemo na kompilaciji, niko od nas nije ostao ravnodušan. Mislim da malo odskačemo od njih, ali je druga kompilacija svakako raznovrsnija na više planova. Sve u svemu, vrlo drago iskustvo – kaže Maći.

„SKC opet svira“, Deda Mraz u Smederevu i ostali nastupi za pamćenje

Među prvim live nastupima benda Ubili su Batlera desio se na veče kada je Konstrakta nastupala na Evroviziji, a oni su, kao suport bendu Vizelj, svirali u klubu Drugstore. Ni Zagreb ni Ljubljana ih nisu zaobišli, a svirali su i u okviru koncerata „SKC opet svira“, koji je bio deo inicijative „Oslobođeni SKC“.

Maći kaže da im je prilika koju su im dali Vizelji puno značila.

– To je, ja mislim, naša druga svirka ikada, i dobivši prvi simboličan honorar odmah smo krenuli da se preispitujemo – da li smo se mi sada prodali??!? Šalu na stranu, oba koncerta van granica Srbije – MENT Ljubljana i AKC Attack Zagreb – svakako su nešto što ću pamtiti zauvek – ističe Maći.

On izdvaja i nastupe kod nas, takođe urezane u sećanja.

– Oduševio sam se ambijentom i ljudima u Smederevu iz BTS ekipe, koju puno pozdravljam ovim putem. Svirke u KC Gradu održavamo po par puta godišnje i one su, u mojim očima, samo žurke za naše drugare i nas. Doduše, meni će naša, ali i svaka druga svirka koju sam slušao u oslobođenom SKC-u zauvek imati posebno mesto u srcu – ističe Maći.

Luka dodaje još jedan pozdrav za BTS ekipu i Etno klub Smederevo. To je, po njegovom mišljenju, jedna od najtoplijih i inkluzivnijih muzičkih zajednica, puna pasioniranih ljubitelja muzike svih – ali bukvalno svih – uzrasta.

– Kad smo prvi put ušli u Etno klub, dočekali su nas toplom kaficom i još toplijim osmesima, a pošto je bila novogodišnja svirka, Deda Mraz je, zajedno sa jednim dečakom koji mu je bio pomoćnik, izvukao redosled bendova iz kapice. Veliki pozdrav za te neviđene careve! – poručuje Luka.

Prilika za izgradnju novih uspomena, kako za bend, tako i za publiku, kreće već sutra, 27. septembra, na žurci u beogradskom klubu Drugstore, gde ih je pozvao njihov dobar prijatelj Honta. Kao i dva dana kasnije, 29. septembra, u Karmakomi, kada veče otvaraju za veliki Lufthansa!

– Obema svirkama se vrlo radujemo! Do kraja godine planiramo opet malo da odemo u region, pa ako bude sreće (i para), i da se vratimo u studio – najavljuje Maći buduće planove benda Ubili su Batlera.