Muzika koja će nas tek pronaći: O Markotikovom albumu „Neželjena dejstva“ u izdanju PGP-RTS

Muzikom, stihovima i smislom preuzimaju se svojstva ovovekovnog poimanja značenja savremenog slušaoca.

U numeri „Da li si se pitao?“ nagovešten je poziv na prizivanje smisla usred ukupne duhovne neuravnoteženosti.

U „Zvucima prošlosti“ nagoveštavaju se nestali glasovi kao nešto drago ali, moguće je, i neugodno.

Otuda je budućnost, ovde, utopijska pojava.

Nikako da se dođe do nje.

Kad joj se približimo, više liči na distopiju.

„Mislim da je ovo sve“ je sažeta kao „svet u kapi rose“.

Reč je o kratkom muzičkom romanu samorazgovornog, pa i ispovednog tipa.

Posle ispovesti, događa se uznemirujuće smirujuća muzika.

Dijaloški ton pesme „Prizivaš pomisli“ nagoveštava da je zvuk u korenu svakog smisla.

I ako je Branko Radičević pevao „nje više nema, to je bio zvuk“, ovde se zvuk pojavljuje kao ishod svake započete misli.

Otuda se u ovim pesmama, zapravo, čuje misao nadarena posebnom asocijativnom moći.

Možda nešto kao misaona muzika.

Smisao pesme beži od onoga koji ne čuje dovoljno muziku.

I poezija i muzika.

Poezija kao muzika i muzika kao lirski krešendo.

„Iščezlim dahom“ se povezuju misli i osećanja.

Gotovo se osećaju misli i misle osećanja.

Traganje za Nastasijevićevim iščezlim dahom nije svakome dato.

Iščezlo putuje večno i može se samo među neiščezlostima naći.

Naredbodavnim sloganom pesme „Moraš prvo“ naslućuje se trajno žarište delotvorno asocijativnog sukoba muzike i smisla stihova.

„Voliš me, ustvari“ je pesma hristolikog zvuka i smisla.

Ko ima uvo da čuje ovu pesmu, biće nagrađen bogatim odjecima unutrašnjih trvenja.

Bez muzike se ne može.

Ona postoji i u svojim odsustvima.

Svaka ljubav se nagrađuje čežnjom da se bude voljen.

Gluvom ne vredi pevati osim ako ne pokušava da vas čuje unutrašnjim sluhom upravo veliki Betoven.

„Ti i ja“ jeste pesma o večitoj težnji za spajanjem privlačećih raznolikosti.

Ti i ja kao tišina nove doslednosti i buka starih nedoslednosti.

„Ne postojimo“ je izraz težnje za vremenom bezvremlja.

Reč je o bestežinskom stanju teških oblika ljubavi.

U „Skrivenim mislima“ se peva o zatomljenoj suštini svake dalekosežne misli.

Najdublje se misli ako se nešto ne izgovori.

Ako me ne pitaš, znam.

Ako me pitaš ne znam.

Muzički paradoksalizam u punoj premreženosti značenja.

„U beskraju vremena“, kao i u prethodnoj numeri, krije se nedostižno zavodljiva pandemičnost refrena.

Stih „krijem sakriveno“ jeste ujedinjeno veselo i strašno, istovremeno, prikaz dvostrukosti značenja pojma vremena u kojem se kriju tonovi.

U pesničkom i muzičkom smislu.

Dok tražimo „skriveno“ u ovoj muzici i poeziji, ono će nas već pronaći kad se najmanje budemo nadali ako budemo dovoljno strpljivi i pažljivi slušaoci.

Muzika koja će nas tek pronaći.

Snaga Markotika ogleda se u sposobnosti da emociju i misao oblikuje u muziku koja ne podleže prolaznim trendovima.

Ovaj album ne može se slušati usput; traži strpljenje, ali i vraća ono što se očekuje od pažljivog slušaoca.

Aranžmani dišu s merom i nežnošću, ostavljajući prostor da se svaka pesma doživi i tumači iznutra.

U konačnom zbiru, „Neželjena dejstva“ postaju svojevrsna zabeleška generacijskog stanja duha, ali i intimni manifest autora koji hrabro gradi sopstvenu estetiku.

Album je muzički i poetički događaj, delo u kojem pesma ne traži odobrenje vremena, već ga sama oblikuje kroz tonove i misao, kroz šapat i odjek unutrašnjih svetova.

Autor je književnik i profesor Fakulteta političkih nauka