Strazbur na nogama: Mika spojio energiju, falset i scenski šarm

Mika je međunarodnu afirmaciju stekao 2007. godine albumom „Life in Cartoon Motion“, sa kojeg su potekli hitovi „Grace Kelly“ i „Relax, Take It Easy“. Njegov spoj baroknog popa, glam senzibiliteta i izrazitog falseta brzo ga je izdvojio iz tada dominantnog britanskog gitarskog zvuka.

Tokom gotovo dve decenije karijere, objavio je više studijskih albuma, bio član žirija u popularnim televizijskim muzičkim formatima u Francuskoj i Italiji i izgradio snažnu bazu publike širom Evrope. Posebno je zanimljivo da je poslednjih godina deo repertoara posvetio frankofonoj publici, objavivši album na francuskom jeziku, čime je dodatno učvrstio svoju poziciju na tom tržištu.

Veče na svojoj aktuelnoj „Spinning Out“ turneji je otvoreno numerom „Lollipop“, čime je odmah uspostavljen ton koncerta – razigran, dinamičan i vizuelno raskošan. Već na prvim taktovima publika je ustala sa sedišta, pretvarajući parter u improvizovani plesni podijum.

Mika, poznat po spoju popa, glam estetike i kabaretske ekspresivnosti, demonstrirao je vokalnu sigurnost i scenski autoritet, bez oslanjanja na suvišne efekte. Njegov prepoznatljiv falset, koji ga je i lansirao na međunarodnu scenu sredinom dvehiljaditih, zvučao je jednako ubedljivo kao i na studijskim snimcima.

Repertoar je obuhvatio pesme sa prvenca „Life in Cartoon Motion“, uključujući globalni hit „Grace Kelly“, ali i noviji materijal sa albuma „Que ta tête fleurisse toujours“, kojim se umetnik poslednjih godina snažno pozicionirao i na frankofonom tržištu.

Smene energičnih pop himni i intimnijih balada davale su koncertu jasnu dramaturšku liniju. Nakon euforičnih refrena usledili bi tiši, gotovo ispovedni momenti, u kojima se sala smirivala, a svetla spuštala na minimum.

Scenografija je bila minimalistička, ali efektna – snažni snopovi svetla presecali su tamu dvorane, dok su kolorističke promene pratile emotivne amplitude pesama. U više navrata Mika se obraćao publici na francuskom jeziku, uz kratke duhovite opaske koje su izazivale spontani smeh. Ta vrsta neposrednosti stvarala je utisak bliskosti, uprkos velikoj produkciji i statusu međunarodne zvezde.

Strazbur, grad na raskršću kultura i administrativno središte Evrope, pokazao se kao prikladna pozornica za umetnika čiji identitet i karijera premošćuju nacionalne i jezičke granice.

U publici su se mogli čuti i francuski i nemački i engleski, ali su refreni odzvanjali jedinstveno, gotovo horski, brišući razlike među prisutnima.

Koncert je završen bisom i jednom od njegovih najpoznatijih pesama, uz publiku na nogama i dugotrajan aplauz koji je nadjačao završne tonove benda.