Princ od Vranje na meti kritika i uvreda nakon pobede na „Pesmi za Evroviziju 2025“

Princ od Vranje i njegova pesma „Mila“ predstavljaju Srbiju na Evroviziji.

Tako je odlučio žiri, a publika — publika nikada nije bila oštrija.

Tačnije, u ovom slučaju, čak i nasilna.

Nekima se ne dopada pesma, neki smatraju da je žiri poslao pogrešnog predstavnika, ali jedno im je zajedničko — uvrede su veoma oštre i uznemirujuće.

Toliko su nasilne da su prijavljene policiji.

Kako se takmičenje približava, uvrede ne prestaju, a sagovornice „Danasa“ upozoravaju na posledice izrečenog u internet prostoru.

Princ od Vranje je pobedio na „Pesmi za Evroviziju 2025“ sa pesmom „Mila“, osvojivši ukupno 18 poena — 10 od stručnog žirija i 8 od publike. Međutim, njegova pobeda nije prošla bez kontroverzi.

„Harem Girls“, LGBT, Tokom proglašenja pobednika, zabeležen je trenutak kada je odbio da se pozdravi sa članicom grupe „Harem Girls“, prvim drag kraljicama na ovom takmičenju, što je izazvalo negodovanje među publikom i pozive na njegovu diskvalifikaciju.

Princ je naknadno objasnio da je njegov postupak bio nenamerni propust izazvan uzbuđenjem zbog pobede. Isto su ispričale i članice „Harem Girls“, ali to nije bilo dovoljno publici u Srbiji.

Srpski fanovi ovog takmičenja nastavili su sa uvredama na mrežama X i Instagram, zbog čega je Princ u jednom trenutku i zaključao komentare na svom profilu.

Od trenutka kada je pobedio, u februaru ove godine, pa sve do odlaska u Bazel, gde se Evrovizija održava ove godine, fanovi su ga kritikovali zbog njegovog stajlinga, koreografije i ponašanja.

A onda su počele da stižu pretnje smrću na mrežama, koje je muzičar prijavio policiji, a Javni servis Srbije izrazio je zabrinutost zbog bezbednosti umetnika i ozbiljnosti situacije.

Kladionice su mu predvidele poslednje mesto, što je samo pojačalo uvrede, koje se nisu smirile ni kada je pevač nakon živih nastupa ipak dobio neku naklonost publike u Evropi.

Njegov scenski nastup u Beogradu takođe je bio na meti kritika.

Sada će u Bazelu nastupiti sa potpuno drugačijom koreografijom, ali ni to nije dovoljno da agresivni komentari prestanu.

Nova koreografija i stajling, kao i izbor muških plesača, međutim, doveli su do još snažnijih uvreda koje ovoga puta spekulišu i o njegovoj seksualnoj orijentaciji.

Kontroverze koje su pratile Princa od Vranje nakon njegove pobede na „Pesmi za Evroviziju 2025“ ukazuju na duboke podele u srpskoj javnosti.

Ovaj slučaj još jednom otvara pitanje granica slobode izražavanja i odgovornosti na društvenim mrežama, kao i potrebu za većim nadzorom i regulacijom online prostora, o čemu govore i sagovornice „Danasa“, Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava i advokatica Katarina Golubović iz YUCOM-a.

„Mržnja na internetu nije nova pojava. Više puta su organizacije za ljudska prava, uključujući i Inicijativu, ukazivale na to koliki je ovo problem i na koji način se stereotipi i predrasude koje vladaju u našem društvu prenose u digitalni prostor, gde mogu neometano da se šire, najčešće bez ikakvih sankcija. Na tom udaru su najčešće marginalizovane grupe, uključujući i LGBT zajednicu. Homofobija i mržnja prema svima koji su različiti koristi se kao izgovor i oružje protiv drugih ljudi“, objasnila je Sofija Todorović za „Danas“.

Neodgovarajućim sankcionisanjem ovakvog ponašanja, tvrdi ona, rizikujemo normalizaciju nasilja koje dalje omogućava njegovo perpetuiranje.
Katarina Golubović s druge strane objašnjava pravne regulative u Srbiji koje, iako postoje na papiru, u praksi često izgledaju drugačije.

Srpski propisi u pogledu govora mržnje su delimično usklađeni sa međunarodnim standardima. Decenijama postoji krivično delo ‘izazivanje nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti’, ali za govor mržnje prema npr. pripadnicima LGBTQ+ populacije ne postoji krivičnopravna zaštita. Oni su prinuđeni da zaštitu traže pred sudom u parničnom postupku, koji podrazumeva blagu sankciju za izvršioce i neizvesan ishod koji prate i troškovi“, rekla je Golubović za „Danas“.

Izuzetak, navodi Golubović, nastaje kada je mržnja prema pripadnicima različitih manjinskih grupa motiv za izvršeno krivično delo, kao što su ubistvo, nanošenje teških povreda, oštećenje imovine i slično. U tim slučajevima mržnja se ceni kao otežavajuća okolnost, što utiče na visinu kazne.
“

Govor mržnje je prepoznat u medijskim zakonima i Zakonu o zabrani diskriminacije. Međutim, pitanje je koliko se ovi zakoni zaista primenjuju. Nažalost, svedoci smo da se govor mržnje, naročito kada dolazi od političara, pravda kao političko mišljenje ili se tretira samo kao uvredljiv govor“, zaključila je Golubović za „Danas“.

Evrovizija se ove godine održava u Bazelu, Švajcarskoj, a Srbija nastupa u drugoj polufinalnoj večeri 15. maja. Finale će biti održano u subotu, 17. maja.