Stevan Lenhart: Pokretač andergraunda nije zarada već stvaralačka aktivnost

Lenhart je od rane mladosti bio okružen stripovima, muzičkim časopisima, pločama, audio i video kasetama… Uz te medije je odrastao, a muzika, strip i film su do danas glavne oblasti njegovih interesovanja i izvori inspiracije. Ujedno ima i muzički projekat Nastrom.

– Prvi fanzin sam kreirao još polovinom devedesetih, a od tada sviram i u raznim alternativnim bendovima i projektima. Sva ta iskustva pretačem u fanzin Black Syrup koji postoji već pune dve decenije i to je moj lični medij za istraživanje andergraund muzike i umetnosti. Putem ovog fanzina objavljujem svoje zapise i refleksije u formi intervjua, recenzija i fotografija. Rekao bih da to nije samo običan hobi, već svakodnevna strast i potreba – kaže Lenhart.

Promocija knjige „Podzemni razgovori“ biće održana u alternativnom kulturnom prostoru Fabrika u Novom Sadu, a pre toga, sa autorom dela „razgovaramo o podzemlju“.

Knjiga „Podzemni razgovori“ sastavljena je od intervjua koje ste radili za fanzin Black Syrup, kako sa umetnicima sa ex-YU scene, tako i sa inostranim autorima. Kako je tekao proces selekcije sagovornika i zašto baš oni?

– Ove intervjue sa muzičarima i umetnicima sam izvorno objavljivao u svom fanzinu, a većina razgovora je zabeležena uživo – pre ili posle koncerata i izložbi. Za knjigu sam izabrao intervjue koji su mi se učinili najzanimljiviji i pogodni za koncepciju ove publikacije. Prvi deo knjige govori o muzičarima i bendovima koji su bili deo nekadašnjeg jugoslovenskog andergraunda, a sve do danas su aktivni pod izmenjenim okolnostima u regionu ili u inostranstvu. Reč je o članovima bendova Borghesia, Trobecove krušne peći, DV Nikt, Psihokratija i VIVIsect. Predstavljeni su i alternativni bendovi iz Slovačke, sa kojima ovdašnja šira publika do sada nije bila upoznata, kao i muzičari iz Amerike, Kanade, Irske, Švajcarske i Litvanije, koji su gostovali kod nas. Poslednjih nekoliko razgovora pripada autorima koji stvaraju u oblastima vizuelnih umetnosti, stripa i nezavisnog filma – to su Pakito Bolino, Najdžel Vingrouv (Nigel Wingrove), Pat Morijarti (Pat Moriarity) i Aleksandar Zograf.

Koje biste priče, događaje, ideje, legende, anegdote ili poruke sa ex-YU andergraund scene izdvojio kao posebno važne i zanimljive?

– Scena je puna takvih priča, poruka, pa i anegdota. Naprimer, Dejan Vlaisavljević Nikt ima upečatljiv komentar svog umetničkog imena koje se tiče i same ex-YU scene. Na poljskom jeziku reč Nikt znači Niko, a on je ovo ime izabrao uglavnom zato što dobro zvuči i lako se pamti, ali ujedno je njime još tokom 80. godina nesvesno anticipirao to što se kasnije desilo sa njim i sa svim ostalim ovdašnjim umetnicima – jugoslovenski umetnici su postali Niko, pošto je ta država prestala da postoji… Takođe zanimljivo je i to što je album „Resistance“ grupe Borghesia iz 1989. godine bio očigledna inspiracija za naziv i simbol omladinskog pokreta Otpor – prevod reči Resistance glasi upravo Otpor, a na omotu tog albuma je stisnuta pesnica koju je pomenuti pokret izabrao za svoje obeležje… Hrvatski bend Trobecove krušne peći je tokom 80. godina nailazio na razne probleme, zato što je u njihovom nazivu ime ozloglašenog slovenačkog serijskog ubice Metoda Trobeca. Zabranjivani su im koncerti i skidani plakati, ali članovi benda su bili nepokolebljivi i uprkos neprijatnostima nisu pomišljali da promene taj naziv, dakle ostali su dosledni svom beskompromisnom umetničkom izrazu… Ovo su samo neki od detalja, koji ne samo da su zanimljivi u okviru scene, već bi mogli biti inspirativni i za nastanak nekih novih priča, možda i stripova ili filmova.

Na koji način su neki od sagovornika, strani ili domaći, uvršteni u knjigu, svojim primerom i delovanjem postali inspiracija i oslonac za ovu scenu, a i vama lično?

– Svaki od sagovornika inspiriše svojim stavom, porukama, kao i svojom istrajnošću. Slovenačka Borghesia se još od 80. godina u svojim pesmama izražava protiv političke represije i ograničavanja individualnih sloboda. Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf je danas jedan od najvažnijih predstavnika autorskog i alternativnog stripa kod nas i u svetu, a ostavio je traga i u domaćoj rok publicistici. Dejan Vlaisavljević Nikt je već pune četiri decenije prisutan u oblastima nezavisnog filma, muzike i stripa – poreklom je iz Beograda, a danas je aktivan na relaciji Amerika – Srbija. Zanimljivo je i delovanje Ferenca Teglaša, osnivača nekadašnjeg novosadskog elektro-industrial benda VIVIsect, kao i Gorjana Krstića, lidera beogradskog elektro-dark projekta Psihokratija. Oba pomenuta benda su svojevremeno bila izrazito inovativna za ove prostore. Što se tiče stranih umetnika, vrlo interesantna ličnost je Najdžel Vingrouv iz Engleske, osnivač filmske kompanije Redemption Films i večiti borac protiv cenzure. Posebno zadovoljstvo za mene bio je i razgovor sa američkim umetnikom Patom Morijartijem iz Sijetla, koji je ilustrovao koncertne plakate i omote albuma mnogih alternativnih bendova – između ostalog i omot CD-a pančevačkog benda Napred u prošlost.

Šta biste izdvojili kao najlepši deo iskustva uređivanja i objavljivanja fanzina danas, u vremenu kada su društvene mreže u velikoj meri zamenile druge oblike fanovski orijentisanog sadržaja?

– Društvene mreže u današnje vreme naravno dominiraju i imaju svoje pozitivne strane, ali fanzin mi pruža jedan autentičan organski doživljaj, omogućava mi neograničenu kreativnost, nezavisnost i povezanost sa alternativnom scenom. To iskustvo je meni nezamenjivo, a uređivanje fanzina me održava i svakodnevno aktivnim u stvaralačkom smislu.

Knjiga se može čitati i tumačiti iz više uglova — publicističkog, dokumentarnog i kulturološkog. Koje bi njene kvalitete izdvojio u svakom od ta tri aspekta?

– Trudio sam se da u ovoj zbirci sakupim zanimljive razgovore koji se bave andergraund muzikom i alternativnom kulturom na jedan relevantan publicistički način. To podrazumeva i dokumentarni aspekat sa materijalom koji predstavlja osnovu za eventualna dalja istraživanja ove tematike. Kod nas nema puno knjiga koje se bave ovim oblastima, a mislim da andergraund umetnost pruža beskrajnu inspiraciju za kulturološka istraživanja. Nadam se da će moja knjiga bar malo doprineti tome da ovi i ovakvi umetnici dobiju više pažnje u kulturnoj javnosti.

U knjizi se ravnopravno koriste termine podzemlje i andergraund. Možete li nam približiti svoje viđenje ovih pojmova?

– Umetničko podzemlje i andergraund su sinonimi, predstavljaju nešto što izmiče trendovima i ima svoje stvaralačke principe, svoju etiku i estetiku. Andergraund je uvek bio alternativa i avangarda u odnosu na glavne tokove. Nije obavezno nevidljiv i zatvoren za mejnstrim publiku, niti je isključiv po pitanju stilova i žanrova. Ali podrazumeva određenu posvećenost i senzibilitet – kako kod autora, tako i kod publike i fanova, koji nisu samo puki konzumenti. Andergraund ne podleže pravilima komercijalnih produkcija – čak štaviše, on im se suprotstavlja. Njegov glavni pokretač je stvaralačka aktivnost, a ne zarada.

S obzirom na to da ste dobar poznavalac andergraund muzike — da li biste izdvojio neka ostvarenja koja su vam posebno obeležila prethodnu godinu?

– Lično provodim više vremena u istraživanju starijih ostvarenja, što ne znači da ne pratim i aktuelna zbivanja. U prethodnoj godini mi je pažnju privuklo objavljivanje polusatne pesme meni omiljenog engleskog benda Cathedral. Pesma se zove „Society’s Pact With Satan“ i bila je snimljena za njihov oproštajni album „The Last Spire“ iz 2013. godine, ali nije se našla na njemu, već je „obelodanjena“ tek nedavno. Stihovi ove pesme na njima svojstven anarhističko-nihilistički način kritikuju moderno društvo sa njegovim diktatorskim liderima, pohlepnim bankarima, medijskim vampirima i kontrolorima misli. Prošle godine su objavljena i reizdanja značajnih albuma dve kultne i meni vrlo drage grupe. To su Tuxedomoon i njihov album „Desire“, kao i Clock DVA i njihov debi album „White Souls in Black Suits“. Reizdanja ovih albuma su objavljena povodom jubileja 45 godina od njihovih prvih izdanja.

Na čemu trenutno radite? Da li uskoro planirate nove muzičke aktivnosti ili promocije knjige? 

– Trenutno radim na srpskom prevodu zbirke pripovedaka savremenog slovačkog pisca Vladimira Bale (Balla), čiji tekstovi su u velikoj meri inspirisani delima Kafke i Barouza. Reč je o njegovoj prvoj knjizi „Leptokarija“ koja je objavljena pre 30 godina i u to vreme je predstavljala revoluciju u slovačkoj prozi, a sve do danas nije izgubila na autentičnosti i subverzivnom tonu. Pripremam i novi mini-album svog muzičkog doom rock projekta Nastrom, u kome sviram bas gitaru uz ritam mašinu, a izdanja objavljujem na Bandcamp-u. Što se tiče „Podzemnih razgovora“, premijera knjige je već održana u Kovačici, a uskoro će biti predstavljena i u alternativnom kulturnom prostoru Fabrika u Novom Sadu.