The Cyclist Conspiracy za Danas: Stvaranje muzike je alhemijski posao

Album potpisuje nezavisna italijanska etiketa Subsound Records, a njegov izlazak se očekuje za mesec dana, 14. novembra.

Subota je zato idealna prilika da, pre njegovog izlaska, uživo doživite muzički performans sastava čiji zvučni spektar doseže u sferu volšebnog.

– Muzika je nastala iz rituala, njena prvobitna namena je bila ritualna, tako da jedine granice koje tu postoje su one koji smo sami postavili. Ne znam da li ćemo i kakve granice da razbijemo u Karmakomi ove subote, ali znam da ćemo da sviramo, što se kaže, za sve pare. Vidimo se! – kaže Nikola Mangas Urošević osnivač sastava The Cyclist Conspiracy za Danas.

Muzičar nam ovim povodom pravi Mikstejp plejlistu kojom nas uvodi u svoj muzički svet, dok ujedno priča priču o istoriji benda, ali i inspiracijama za album i pesme od kojih je sazdan.

Hajde da se, pre svega, dotaknemo imena benda The Cyclist Conspiracy. Kako je Basara „kumovao“ nazivu grupe? Šta je fasciniralo vas kao autore da odaberete taj naziv?

– Zapravo je kumovao Rendal Ej Mejdžor, čovek koji je preveo na engleski „Famu o biciklistima“ – čak smo ga svojevremeno kontaktirali i zvanično dobili blagoslov. Od kako sam prvi put pročitao knjigu vrzmalo mi se po glavi da bi biciklistička filozofija (ili ako više volite, teozofija, u njenom izvornom značenju) bila dobar koncept za bend, najviše zbog toga što je korespondirala sa tradicionalnim ezoterijskim postavkama koje su mi bile bliske, a usput pružala toliko slobode za poigravanje sa svim ostalim. Pritom, The Cyclist Conspiracy je definitivno bolje zvučalo od nekih ranijih naziva za bend tipa The Holy Cyclists of the Byzantine Empire. Iako imamo neke konkretne reference na „Famu“, tipa „Theology and Bicyclism excerpts 1 & 4“, „The House of Dharma“ i „Nightmare Chicken“, bend ipak živi svoj život nezavisno i stvara sopstvene palimpseste, što je u izvesnom smislu, potpuno u duhu knjige, koja je toliko raznih drugih ideja objedinila u svoju značenjsku tapiseriju – od Artoove vizije ludnice kao mesta crnomagijske transmisije do plana o ponovnom osvajanju Konstantinopolja, koji je stvarno postojao za vreme grčko-turskog rata.

Šta nam možete reći o Društvu za razvoj alhemijskih studija „Vasko Popa“?

– To je u stvari Romčeva (Dažd, Gypsy Wizard and the Prophets of Doom, Mutabo) ideja. Romac je jedno vreme bio opsednut Popom i alhemijskom simbolikom u njegovoj poeziji – mislim da Popa u jednoj pesmi čak pominje susret sa Kanzelijeom, navodnim Fulkanelijevim učenikom. To je trebalo da bude društvo koje bi promovisalo alhemiju, onako kako ju je video Titus Burkhardt – kao pravoverni put ka Bogu. U stvarnosti, to se svodilo na nas dvojicu, koji bismo sedeli kod njega na gajbi, slušali muziku, raspravljali o ezoteriji i tripovali apokalipsu. Iz tih nezvaničnih sastanaka nastala su dva benda, Gypsy Wizard and the Prophets of Doom, u kom smo svirali zajedno i The Cyclist Conspiracy.

Pre nego što se dotaknemo novog albuma, da napravimo jedan osvrt, s obzirom na to da i vaša ranija izdanja zaslužuju maksimalnu pažnju ljubitelja nekonvencionalne i konvencionalne muzike. Volela bih da nam približite alhemiju koja se odvija tokom vašeg stvaranja.

– Stvaranje muzike je svakako alhemijski posao jer podrazumeva rad na sebi i unutrašnja vrenja i zrenja. Opet, više volimo da koristimo konkretnije izraze tipa „sinteza“, to je ono čemu zapravo težimo u muzičkom i konceptualnom smislu. Sinteza je obično dug, a često i neizvestan proces. To što si eventualno izabrao prave elemente ne mora da znači da će oni da se sjedine na pravi način. Jedino što nas više užasava od mogućnosti nesupešne sinteze je sinkretizam, koji je dominatna pojava u muzici danas. Besplodno mešanje žanrova, površnost i eksperimentisanje kao izgovor za bezidejnost.

Novi album Back to Hermetics and Martial Arts Vol. 1 je izuzetan! Šta nam možete reći o njegovom nastajanju i inspiracijama, kao i o konceptu?

– Na „Back to Hermetics and Martial Arts Vol.1“ našao se dobar deo pesama koji je otpao sa „Mashallah Plan“ jer se muzički i konceptualno nisu uklapale, s obzirom da su žanrovski bile poprilično raznovrsne. Takođe, u odnosu na prethodni, novi album poseduje određeni „faustovski“ kvalitet – njegov centralni motiv je glad za znanjem i zamišljen je kao zbirka priča iz raznoraznih delova univerzuma Male braće. Recimo, „The Throat Ancestors“ je inspirisana nepostojećom knjigom okultnih korespondencija, tj. knjigom amblema, „Metaphysicum Atlas Corporis“ u kojoj svaki deo ljudskog tela korespondira sa određenim silama, pa je tako grlo povezano sa precima – što je bila zgodna prilika da napravimo pesmu sa tuvanskim grlenim pevanjem. „Penga“ je nastala na osnovu legende o romskom božanstvu, Pengi, koju je Vyras (BICIKL), u svojoj još uvek neobjavljenoj studiji, interpretirao kao mit o lutajućem muzičaru. Inače, ovo je jedina obrada na celom albumu i originalno je delo srpsko-litvanskog kolektiva BICIKL. „Estrella Marianna“ je priča o razočaranom revolucionaru koji u pustinji dožvljava viziju „marijinske zvezde“, simbola koji je, prvenstveno u katoličanstvu, povezivan sa Bogorodicom i priključuje se sufiijskom redu Marjamija (koji poštuju devicu Mariju), menja ime u El Maryami Mariachi i osniva marijači orkestar posvećen „najsjajnijem svetlu Neba“. Za ovakav narativ nije bilo podesnijeg rešenja od morikoneovske špageti surf epifanije. Božanska milost, oličena kroz Bogorodicu, još jedan je motiv koji se provlači kroz album – ona predstavlja razrešenje u kome „glad za znanjem“ na čudesan način biva utažena Vodom života. Poslednja pesma na albumu, „Soften Our Evil Hearts“, inspirisana je ikonom „Umekšanje zlih srca“ koja prikazuje Bogorodicu sa sedam mačeva pobodenih u srce. To je ikona pred kojom se moliš za svoje neprijatelje. U muzičkom smislu, to je posveta Novoj Makedonskoj Strelbi i bendovima poput Anastasije i Mizara.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mangas (@thecyclistconspiracy)

Malo je reči da je vaša muzika multimedijalna, jer njen zvuk priča priču koja je „opipljiva“. Ujedno, kao da čitate neku prastaru okultnu knjigu, dok je istovremeno i kinematografska… Čak je i pesma koja najavljuje novi album, Calice dei Fantasmi, omaž estetici „giallo“ filma i na njoj se kao specijalna gošća, u ulozi progonjene heroine, pojavljuje italijanska glumica Đulija Kostanca Koluči. Koja priča stoji iza omaža i inspiracija?

– Priča je klasična postavka iz „giallo“ filmova – progonjeni heroj, ili u ovom slučaju heroina, koji vidi stvari koje drugi ljudi ne vide i baulja kroz košmar, pokušavajući, najčešće bezuspešno, da upozori svet na opasnost koja vreba iz onostranog.. Generalno volimo B filmove, a „giallo“ filmovi su tu posebno zanimljiva niša – oduvek smo bili fascinirani strašću sa kojom prilaze ideji o metafizičkom zlu. Osnovna tema za kompoziciju je nastala pre desetak godina, kad smo sa bendom BICIKL na jednom od Lajv saundtrek događanja izveli polu-improvizovani saundtrek za Lari Džordanov kratki film “Jednom davno“ („Once Upon a Time“). I onda je ta tema tako stajala godinama, da bismo je se u jednom trenutku ponovo prihvatili i od nje na kraju napravili „Calice dei Fantasmi“. Sa Đulijom smo došli u kontakt preko Baleta (Luna, Pekinška patka) i ona je dala završni pečat celoj stvari svojom fenomenalnom izvedbom – to je zvučalo toliko dobro povezano sa atmosferom pesme, da na kraju više nismo bili sigurni da nismo ipak nekim suludim spletom okolnosti uzeli sempl iz stvarnog filma.

Za vizuelno rešenje albuma bila je zadužena Žoana Markade-Mo – recite nam kako je došlo do saradnje?

– Žoanu znamo baš dugo, kao i dobar deo ekipe oko „Novog doba“ i „Matrijaršije“ – prvi koncert The Cyclist Conspiracy se i desio na festivalu „Novo doba“. Žoana nam je već radila dizajn za „Mashallah Plan“ i ni tada, a ni sada, nismo morali mnogo da joj objašnjavamo šta hoćemo, pošto ima širok spektar znanja i iskustava, kao i neverovatno rafiniran osećaj kad je vizuelna reprezentacija u pitanju. Jedino na čemu smo insistirali je bilo nekoliko detalja koji su se ticali simbolike, ali i tu smo relativno lako našli zajednički jezik.

Kada smo kod saradnji, vi ste jedan od bendova koji se nalazi na kompilacijama The Music of the Secret Society that Owns Belgrade. Kako biste predstavili tu saradnju i njen značaj za sumiranje „scene“?

– Ta saradnja je pre svega plod prijateljstva i ljubavi prema muzici, a njeno glavno pogonsko gorivo je Išikov (Hayvanlar Alemi, Inverted Spectrum Records) nepresušni entuzijazam. Misliim da su same kompilacije mnogo više od pukog sumiranja scene, one su je u određenom smislu kontekstualizovale ili rekontekstualizovale, dale joj vrlo precizan zajednički imenitelj, što nije bilo lako s obzirom da je tu bilo mnogo različitih bendova sa sopstvenim vizijama. Išik ima naročit talenat za uočavanje kulturnih fenomena koji izmiču „standardnim“ postavkama tzv. alternativne scene, u stanju je da vidi veze gde ih drugi ne vide i u stalnoj je potrazi za novim i drugačijim. Da ne pominjem koliko energije ulaže u stvari oko promocije i bukiranja, kao i koliko je dobrih stvari učinio za svaki od bendova.

Ta scena je svojevrsni dragulj za sve one koji je prate, koji je njen značaj, šta za vas predstavlja njeno postojanje i ljudi koji je čine, kako vidite i doživljavate taj svet?

– Ne verujem da iko razmišlja o „značaju“, prosto uživamo da se družimo i pravimo muziku. Mada, meni je, recimo, užasno bitno što dosta bendova okupljenih oko „Društva“ na jedan ili drugi način komunicira sa sopstvenim muzčkim nasleđem – od Hotela Makedonije, koji zvuče kao nekakav zaumni kafanski orkestar iz perioda kralja Aleksandra, preko Moussake i njihovih surf obrada novokomponovane narodne muzike, do Lenharta i njegovih genijalnih manipulacija trakama u kojima je sve moguće, pa i da se vlaška svadba sretne sa Swans i da to ima smisla. Za tzv. alternativne bendove, narodna muzika je dugo bila „no go“ zona, sa eventualnim bledim pokušajima koketiranja u okviru „world music“ žanra. U odnosu na to, ovo je direktno zarivanje ruku u kafansku srču. Prosto, čovek malo lakše diše posle toga.

Za kraj, pred slušaocima je Mikstejp koji je sastavio The Cyclist Conspiracy: