Na FF Herceg Novi Dragan Bjelogrlić ekskluzivno predstavio novu sezonu serije „Senke nad Balkanom“

U Dvorani Park, pred brojnim fanovima, pored Bjelogrlića koji je kreator, reditelj i producent, o „Senkama“ su govorili glumica Marija Bergam i dramski pisac, scenarista i umetnički direktor FFHN Stevan Koprivica.

Snimanje finalne sezone u kojoj je angažovano više od 120 glumaca započelo je krajem aprila u Beogradu i nastaviće se posle letnje pauze, a kako je na početku razgovora istakao Bjelogrlić, njemu su „Senke“ najdraži projekat, jer je u njemu najviše rizikovao, najviše istraživao, i upustio se u neke stvari za koje ni sam nije znao da li sa njima može da se iznese do kraja, i da li to uopšte može da radi. Sa te strane, one su njemu jako zanimljive i jako važne.

– „Senke“ su bile jedan bitan iskorak za mene lično pre svega, u nešto što je meni tada bilo potpuno nepoznato, i apsolutno nisam znao da će doživeti toliki uspeh. Recimo, za film i seriju „Montevideo, bog te video“ mogao sam da očekujem da će biti jako popularni i omiljeni, zato što je u pitanju bajka, melodrama u suštini koja je svima prijemčiva, koja priča o jednom romantičnom vremenu i o snu nekih mladih ljudi. A kada je prva epizoda „Senki“ doživela tu ogromnu gledanost, nekih dva miliona i dvesta hiljada gledalaca, pamti se taj rezultat, čak mislim da je rekordni, ja sam bio u šoku – rekao je Bjelogrlić, objašnjavajući i razloge zašto to nije očekivao.

– To je serija koja je vrlo komplikovana u naraciji, koja ima pristup u kojem je dosta nasilja, seksa, krvi i vrlo je kontraverzna. I račinajući da živimo, da ne kažem samo u Srbiji, jer isto važi za Crnu Goru i ceo ovaj naš region, u konzervativnim sredinama, gde se na isti način, vrlo konzervativno, pristupa čak i umetnosti, očekivao sam da će biti mnogo kontraverzi, i da ljudi „Senke“ prosto neće hteti da gledaju. Desilo se, međutim, suprotno.

Bjelogrlić je podsetio i na zanimljivu činjenicu da se prvi razgovor o ovoj seriji desio upravo na festivalu u Herceg Novom, jer u to vreme, kako je naveo, što god da smisli prvo je o tome pričao sa Stevanom Koprivicom.

– Dogovorili smo se da on napiše prvu verziju, koja se zvala „Senke Kalemegdana“. Bila je negde produkciono manje ambiciozna, i da ne bude da sam sada samo ljubazan zato što je Stevo tu, jako je bitno da osim dramaturških zapleta i svih ostalh elemenata koje neku seriju čine zanimljivom, ima pre svega jake karaktere. Karakteri čine seriju, i na njima se ona bazira. A Stevo je uspostavio dva glavna junaka, tako da bez obzira što nije radio drugu i treću sezonu „Senki“, on je jedan od glavnih autora ove serije – naveo je Bjelogrlić.

Snimanje finalne sezone uskoro ulazi u završnu fazu i trajaće do oktobra (producenti su Cobra film i United media), a „Senke“ će biti spremne za emitovanje do kraja gdine.

– Mislim da je ova serija od samog početka uspela, jer gradi autentičan, a istovremeno stilizovan svet. Mi smo iskreirali jedan Beograd koji u stvari nikada nije postojao, a koji je samo naš. Taj mikro svet čine i realni istorijski događaji i ličnosti, ali i fikcija. Ništa istorijski nismo menjali, već smo naša tumačenja gradili tamo gde nema podataka – istakao je Bjelogrlić, dodajući da su za njen uspeh ključni likovi i glumci.

– Trudio sam se da i najmanje uloge dobiju svoj karakter, da svaka glumačka kreacija ima smisao. Čak i epizodne role smo gradili zajedno sa glumcima, jer serija živi kroz likove. U finalnoj sezoni pojavljuje se veliki broj glumaca iz regiona, od zvučnih imena do onih koji su prihvatili i manje, epizodne zadatke – najavio je Bjelogrlić, koji i sam oduševljava publiku ulogom inspektora Taneta,

A kao što je već najavljeno, radnja finalne sezone počinje četiri godine nakon događaja iz druge sezone – priča vodi gledaoce u jesen 1938. godine, uoči početka Drugog svetskog rata. Beograd je ponovo poprište prljavih igara moći i borbi za prevlast, dok se u javnosti provlači informacija o misterioznom izlivanju rude iz rudnika porodice Minh na Rtnju koje je dovelo do ekološke katastrofe i trovanja ljudi…

– Kada pronađete pravu, suštinsku temu, ljudi uvek kažu: sve je isto. Recimo, 1938. i 1939. je bilo jasno da dolazi rat. Tada su bili izbori koje je pokrao Stojadinović, ultradesničarska ideologija bila je u usponu, a uz to se dešavala i ekološka katastrofa zbog rudnika. Zar to ne podseća i na današnje trenutke? Naravno da pričajući o tom vremenu, pričamo i o našem – istakao je Bjelogrlić.

Prema rečima Stevana Koprivice, ova serija je mnogo više od pisanja scenarija.

– To je bio proces u kojem su se preplitali istorija, mit, autentična svedočenja i umetnička imaginacija. A prvi povod potekao je iz neobične priče iz jednog beogradskog kluba u kojoj su prilikom žurke iscenirane čuvene slike iz francuskog Luvra, u kojem se tom prilikom desilo nerazjašnjeno ubistvo koje policija nikada nije rešila. Tada su počele i priče o sektama i inicijacijama, što je bila neka vrsta uvoda u sve ono što će kasnije biti razvijeno u „Senkama“.

Poseban značaj, kako je naveo, imao je događaj iz 1919, kada je admiral Vrangel uplovio u hercegnovsku luku sa blagom Petrogradske založne banke, koje je pripadalo dinastiji Romanovih.

– To blago preneto je dalje prema Crnoj Gori i Beogradu, a u seriji je poslužilo kao polazište za zaplet. Postoje istorijske činjenice, ali pisac ima pravo da osmisli kako se nešto dogodilo. Tako „Senke“ balansiraju između fakata i fikcije. Konsultovali smo se i sa Institutom za savremenu istoriju u Beogradu, a posebno je važna tema ruske emigracije, koja je donela i civilizacijske vrednosti, i nasilje i kriminal. Serija, naravno, nije samo istorijska rekonstrukcija, već otvara i dublja sociološka pitanja.

Serija, naravno, nije samo istorijska rekonstrukcija, kako je naveo, već otvara i dublja sociološka pitanja.

– Mi smo svedoci jednog anti-fenomena koji postoji mnogo pre Drugog svetskog rata, pa i pre toga. To je nešto što bih nazvao definicijom zla. Nije to uvezeno spolja, nego je deo ljudske prirode, nešto što čeka okolnosti da se aktivira. Serija pokazuje kako se to zlo u određenim ciklusima obnavlja – istakao je Koprivica, naglašavajući i da mu je posebno drago što su likovi inspektora Tanasijevića i Stanka ostali dosledni kroz sve sezone „Senki“, iako je scenario pisao samo za prvu, u čemu vidi svoj poseban doprinos i trag u celokupnom ostvarenju.

Glumica Marija Bergam, kojoj je uloga Maje Davidović donela neku vrstu „prekretnice“ u karijeri, istakla je koliko je snažno doživela taj profesionalni izazov.

– Sećam se da mi je neko rekao da su se dugo dvoumili oko toga koga da uzmu za tu ulogu. A kada sam ja pročitala scenario, bukvalno mi se steglo u grudima. Maja davidović je bila toliko dobro napisana, i toliko sam je snažno osetila, da sam imala osećaj da ću umreti ako je ne dobijem. A Bjelogrlić daje šansu mladim talentima i spreman je da rizikuje. Ako mu daš svoje poverenje on neće odustati od tebe, veruje ti i izvući će najbolje iz tebe. To je velika stvar. Mislim da su mu mnoge generacije mladih glumaca zahvalne, i ja sam veoma.

Njena junakinja se u trećoj sezoni se iz Amerike vraća u Pariz, pošto je, kako je podsetila Bergam, obećala da se više nikad neće vratiti na Balkan.

– Ali, događaji koji su se desili bili su suviše strašni. Maja Davidović odlučuje da se vrati zbog opšteg dobra, da rizikuje, sa ozbiljnom i jasnom misijom. Nije sigurna da će uspeti, i upravo je ta neizvesnost njena drama u ovoj sezoni – najavila je Marija Bergam.