Sindikat Instituta za kniževnost i umetnost na udaru zbog podrške studentskim zahtevima

Kako podseća reporterka N1, sve je počelo još u julu prošle godine kada su smenjeni članovi UO i zamenjeni novim. To je deo članova UO instituta koji postavlja Vlada Srbije, a potom je smenjen i direktor instituta. Sada je na hitnoj sednici donet i predlog o izmeni statuta. Sve to brine naučne saradnike ove institucije.

Miloš Živković iz Sindikata nauke Instituta za književnost i umetnost za N1 kaže da je predloženi statut problematičan na više načina.

„Najpre, problematičan je trenutak njegovog usvajanja. Mi smo izabrali novu predsednicu naučnog veća, zatim iznenada na hitnoj sednici proglase novi statut za koji ministarstvo treba da da saglasnost. Postoji više drakonskih izmena u novom statutu, a navešću samo jednu – Naučno veće se svodi sa 49 na 13 članova i to će biti istraživači samo u najvišim zvanjima sa najdužim radnim stažom. To je diskriminatorno. Istraživači su ugroženi, uskraćuju se njihova radna prava. Većina istraživača više nema mogućnosti da odlučuje o radu svoje ustanove“, kaže Živković.

Ocenio je da je takav predlog nelegitiman, jer bi nauka trebala da se zasniva na dijalogu, a ne na dekretima.

„Sindikat instituta za književnost i umetnost traži raspuštanje trenutnog sastava UO zbog toga što našu naučnu politiku više ne vode istraživači nego Upravni odbor, čiju većinu članova imenuje Vlada. Njihove odluke su nelegitimne i oktroisane. Upravni odbor bi trebalo da prihvata naše inicijative, da ima savetodavnu, administrativnu ulogu. Međutim, upravni odbor poslednjih meseci je smenio direktora, planira smenu predsednice naučnog veća, donosi pravilnike, menja statut bez ikakvog dogovora sa kolektivom. To je veoma problematično. Naša institucija je ugrožena, naša sindikalna organizacija moli za pomoć javnost, akademsku zajednicu, nije u pitanju samo interni spor, već pitanje autonomije, slobode nauke“, poručio je Živković.

On objašnjava i da je pre ovih izmena, kolektiv drugačije funkcionisao.

„Kao što sam već rekao, 49 istraživača je bilo u naučnom veću, postojala je dobra praksa dijaloga i međusobne saradnje. Naravno, to nikada nije u potpunosti savršeno, ali kolektiv je imao daleko veće pravo da odlučuje i učestvuje u radu ustanove. Nas sada svakog meseca iznenađuju nove oktroisane odluke“.

Upitan da navede neke od tih odluka, kaže:

„Svakako najproblematičnija odluka je bila smena našeg direktora koja je imala brojne nepravilnosti i pravno je problematična. Osim toga istakao bih i proglašenje novog statuta koji se kosi sa akreditacijom koju mi imamo i koji takođe sadrži diskriminatorni sastav naučnog veća. Tu su svakako i drugi pravilnici. Ja bih rekao da postoje drugi problemi sa upravnim odborom kao što su zastrašivanje i zloupotreba privatne prepiske od predsednika upravnog odbora“.

Na pitanje šta se krije iza svih tih promena u Institutu, odgovara:

„Moje mišljenje je da je sve ovo što se događa posledica podrške koje je naučno veće pružilo studentskim zahtevima“.