Beograd – Kako je Zapadni Balkan zamenio Jugoistočnu Evropu, na koji način treba reagovati na stereotipe Zapada prema nama i da li smo stvarno skoro pa Evropljani, bila su neka od pitanja na drugoj po redu tribini održanoj u Muzeju primenjene umetnosti u sklopu programa Odbrana utopije. Neposredan povod bio je strip „Zapadni Bajkan“ Zorana Janjetova, koji je izašao u prošlom broju vikend izdanja Danasa. U sesiji su učestvovali: pozorišni reditelj Zlatko Paković, koji je i moderirao diskusiju, strip kritičar Zoran Đukanović i istoričarka umetnosti Katarina Mitrović.
Zoran Đukanović istakao je pripovedački dar Janjetova, koji nedostaje domaćoj strip sceni, naglašeni ironični diskurs, te sposobnost da istovremeno govori i tonom insajdera i autsajdera.
– Na stereotipizaciju u odnosu Zapada prema Balkanu ne može se odgovarati isključivo odbrambenim stavom zato što je takav princip u njihovom dekodiranju priznavanje inferiornosti. Jedna od najzanimljivijih strategija koju sam iskusio jeste da se na stereotipizacije Zapada prema Balkanu odgovara izuzetno ironično, gotovo alanfordovskim tonom – ukazao je Đukanović. Prema njegovim rečima, ništa nije više zbunjujuće nego kada zapadni posmatrač gubi svoju sigurnost i kad mu se izmiče jednoznačno tlo stereotipizacije. U tom smislu i ovaj strip nešto slično govori, konstatovao je Đukanović. On je primetio da i u etimologiji korišćenja reči Zapadni Balkan (što je Marija Todorova objasnila u svojoj knjizi „Imaginarni Balkan“) postoji termin balkanizacija koji je vezan za bilo koje krizno žarište gde dolazi do nerešivih iracionalnih konflikata.
– Termin Zapadni Balkan došao je tokom ratova i upravo je trebalo da posluži za dve svrhe – da bi se izbegao termin Jugoslavija, koji je bio sve nepoželjniji, a s druge strane da se kod zemalja kao što je Hrvatska, koja je imala izraziti animozitet prema reči Balkan s tim Zapadni Balkan izvrši svojevrsna amortizacija. Nastavak etimološke obrade je i termin za jezik BCS, koji je izum Haškog tribunala – zapazio je Đukanović. On je objasnio da se uz termin balkanizacije često pominje i termin orijentalizacije u smislu egzotičnog, a da je Marija Todorova uvela sjajan termin Almost Europians – skoro pa Evropljani.
– Mi zaista jesmo skoro pa Evropljani u tom smislu što se kod nas određenja u geografskom, političkom, kulturološkom smislu uopšte ne poklapaju. To stvara zbrku ne samo u glavama Zapada nego i našim vlastitim glavama – primetio je Đukanović.
Zlatko Paković skrenuo je pažnju da se termin balkanizacije koristi diljem sveta, kao i da nacije u ovom delu Evrope imaju problem da tumače sopstvenu državotvornost kao nešto organsko.
– Ali to nije balkanski specijalitet, tako zvaničnici i u Zapadnoj Evropi najčešće tumače svoje državne tvorevine. Upravo zbog toga im je potreban pojam Balkana i njegovo izmišljanje kako bi tamo mogli da progone sve svoje strahove i metafore strahova od sopstvenih varvarizama – zaključio je Paković.
Balkan je u oku posmatrača
Uz Balkan se često vezuje i glagol zamišljanja, imaginiranja, rekao je Zlatko Paković, te je u tom smislu i aktuelna izložba Imaginarni Balkan u Istorijskom muzeju Srbije dobar primer da se iz drugačije perspektive sagledaju zajedničke karakteristike 12 zemalja u regionu koje su učestvovale u ovom projektu kroz prezentacije svojih istorijskih muzeja. Katarina Mitrović ukazala je na zajedničke društvene, političke i kulturološke procese u „dugom 19. veku“ koji su na Balkanu bili neodvojivi u odnosu na Evropu i ostatak sveta. Ona je istakla da svako ima svoj lokalni Balkan, a na pitanje gde počinje i završava Zapadni zaključila -“u oku posmatrača“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
