„SNS u svemu mora brže-jače-bolje, pa i u ‘književnosti'“: Povodom otkupa knjiga Milorada Ulemeka Legije

Pored Legije koji služi maksimalnu kaznu za ubistvo premijera Srbije, otkako Srpska napredna stranka (SNS) vodi ovu zemlju promovisani su i književni poduhvati Ratka Mladića i Radovana Karadžića, osuđenika za genocid u Srebrenici, ratni dnevnik generala Nebojše Pavkovića koji je pred Haškim tribunalom osuđen za zločine na Kosovu, knjiga „U službi otadžbine“ Veselina Šljivančanina koji je kao osuđeni ratni zločinac odslužio osam godina zatvorske kazne u Hagu.

Knjige ne bi trebalo da imaju bilo kakva ograničenja, kaže jedan od sagovornika Danasa povodom ove teme, ali bi konkursna komisija morala da vodi računa o tome šta otkupljuje i šta se nalazi na policama javnih biblioteka.

– Isuviše je sada usmerena pažnja samo na otkup Legijinih knjiga – kaže Zoran Hamović, direktor i urednik izdavačke kuće Klio, za Danas dodajući da je to vrh ledenog brega kada je reč o situaciji u ovom društvu gde država finansira nekulturu.

– Mi sad više ne govorimo o nedostatku kulturne politike, mi sada govorimo o finansiranju nekulture i to je ono što je za nas u ovom trenutku najznačajnije. Zato što je to politički projekat i on je vrlo jasno pozicioniran, odnosno ideja „šta se hoće“. Ne treba ispustiti iz vida činjenicu koja je krajnje pragmatična a to je da su kultura i prosveta bile nosioci zahteva za poštovanje onoga šta su institucije i onoga što jeste državni sistem. Ono što se dogodilo je da su studenti pokrenuli svojim zahtevima potrebu za reformu društva, kritički su se odnosili prema onome što se svakodnevno događa. Podrška koja je njima došla iz prosvete i kulture je sada očevidno kažnjena – smatra Hamović.

Prema njegovim rečima, sada je svima jasno da je Dara prevršila meru.

– Ono o čemu mi već dugo govorimo je problem nedostatka ozbiljne kulturne politike koja se vodi iz Ministarstva kulture i koja podržava projekte ne samo u izdavaštvu nego i u drugim oblastima kulturnog stvaralaštva. U ovom slučaju je Dara prevršila meru i sada je samo svima jasno kad vide da se otkupljuje takva vrsta knjiga da nešto zaista nije u redu – kaže Hamović.

Dodaje da već dugo pokrajinski otkup knjiga predstavlja politički problem.

– Knjige ne smeju imati bilo kakvu vrstu ograničenja i to je prvi problem. One na tržištu Srbije moraju biti ranopravno tretirane, što će reći da pokrajinske biblioteke moraju imati knjige iz čitave zemlje. Druga stvar je da konkursna komisija očevidno ne vodi računa o tome šta otkupljuje i na kraju, gotovo da ne smemo da zaključimo tako, ali postoji jedna vrlo ozbiljna tendencija, koja je takođe politički intonirana, da se namerno otkupljuju takve knjige da bi se stavio prst u oko svim ljudima koji se bave kulturom i da bi oni bili poniženi i da bi institucija biblioteke, izdavaštva i knjige bila apsolutno ponižena – zaključuje Zoran Hamović.

Književnica Mirjana Đurđević prisetila se kako su otkupi knjiga izgledali tokom mračnih devedesetih, kada je država takođe određivala šta će se naći na policima biblioteka.

– Sećam se da su devedesetih svim bibliotekama u Srbiji u jednom trenutku iz otkupa – koji je, istina, u tom trenutku bio strogo državno diktiran, biblioteke nisu imale pravo izbora – stizalo po više kompleta sabranih dela Mire Marković. Te knjige su mahom ostajale neraspakovane po podrumima biblioteka, nikad zavedene u knjižni fond, o čemu svedoči i trenutna budzašto ponuda na kupindo/limundo sajtovima – uglavnom se reklamiraju kao nekorišćene. Sad, šta god mislili o njenom književnom stvaralaštvu, Cvećarka, tako sam je krstila u jednom romanu, ipak nikoga nije ubila, poznata je njena ljubav prema svakoj bubici i ljubičici – podseća Đurđević dodajući da SNS pretenduje da bude bolji od svoje prethodnice.

– SNS u svemu mora brže-jače-bolje od svoje krvave prethodnice, pa i u „književnosti“. Dakle, ne samo da njihovim direktorima biblioteka na pamet ne pada da državnu knjižnu milostinju sakrivaju po podrumima, već i traže romane ubice premijera! Do sada ih je napisao preko dvadeset, pretpostavljam da će iz zatvora izaći kao „najplodniji srpski književnik“, dotle ovenčan i brojnim književnim nagradama – kaže Đurđević.

Za nju je vest o Legijinim knjigama na policima vojvođanskih biblioteka, kao i imenovanje Dragoslava Bokana na čelo Narodnog pozorišta u Beogradu, inicijativa o podizanju spomenika Dragoljubu Draži Mihailoviću itd. – provokacija sukoba koja je lajtmotiv strategije samoodržanja aktuelne vlasti.

– Na stranu moj sarkazam, ne sumnjam da su biblioteke i ranijih godina otkupljivale Legijine knjige, a da mi o tome ništa nismo znali. Ovu vest doživljavam pre svega kao još jednu od besprizornih provokacija vlasti, jednako kao i promociju pesmica Radovana Karadžića, baš u ovom trenutku i sa ovako zvučnim učesnicima, o izdavaču i da ne govorimo. Široke narodne mase provociraju Ćacilendom i dodatnim razvaljivanjem gradskog prevoza, za „kulturnu elitu“ tu su Bokani, Karadžići, spomenici Draži Mihajloviću, Legije… Bacanje kiseline u oči. Treba im sukob, ali po njihovim pravilima. Ne nasedajmo, samo fokus! – poručila je Mirjana Đurđević.

Pisac i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović kaže da otkup knjiga nije nabavna politika, čak i kada je reč o knjigama koje se „traže“.

– Otkup knjiga bi trebalo da bude državna garancija da će sve značajne knjige objavljene u jednoj godini u oblasti književnosti, kulture, umetnosti i nauke biti dostupne čitaocima u svim javnim bibliotekama. Otkup knjiga nije nikakva nabavna politika, pa čak ni nabavka knjiga koje se iz bilo kojih razloga „traže“, to je važan instrument kulturne politike koji počiva na proverljivim kriterijumima književne i umetničke, kulturne i naučne vrednosti – objašnjava Božović.

Prema njegovim rečima, prisustvo Legijinih knjiga u javnim bibliotekama u Vojvodini je politički gest.

– Pošto se knjige Ulemeka Legije ne mogu uklopiti u kriterijum vrednosti, onda to samo znači da je izbor njegovih knjiga za javne biblioteke u Vojvodini nesumnjiv politički gest i nedvosmislena politička poruka. Vlast se na dva načina odnosi prema kulturi: ili je marginalizuje, ili je kažnjava. Otpor populističke i autoritarne vlasti prema kulturi je prirodan: kultura je izvor kritičkog mišljenja, a kulturna zajednica je u najvećem svom delu deo velikog protestnog pokreta protiv vlasti. Otuda neprestana marginalizacija kulture čije se mesto u javnom prostoru ustupa najnižim strastima i najnižem ukusu ili razobručenoj i anestezirajućoj zabavi. Istovremeno, vlast koja podržava Legijine knjige ne podržava Sterijino pozorje ili Novi Tvrđava teatar, značajne knjige savremene literature ili razvoj kulturne scene – zaključuje Gojko Božović.

Još vesti iz ovog grada

„Niko nije slobodan, dok svi nisu slobodni“: Studenti najavili skup podrške Radivoju Jovoviću

„Pobeda je ženskog roda“: Izložba u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu posvećena antifašistkinjama

Profesor iz Novog Sada učenicima prikazivao pornografiju

Prevozniku Jaćimoviću policija vratila i treći autobus