Spoj pariskog iskustva i svetlosti Srema

Reč je o nastavku istoimene izložbe u Galeriji slika u Šidu prošlog decembra, koja je pratila nova tumačenja i stavove Žane Gvozdenović o šidskim pejzažima.

Prema rečima Vesne Burojević, pejzaž zauzima posebno mesto u slikarskom opusu Save Šumanovića. U umetničkom fondu Galerije u Šidu čuva se više od 150 njegovih pejzaža, od kojih je 27 izloženo u Velikoj galeriji Doma VS, među kojima su i Šumanovićeve slike koje do sada nisu viđene u ovom prostoru, kao i one koje su nedavno restaurirane.

„Sava Šumanović je u poslednjih deset godina života naslikao više od tri stotine slika inspirisanih okolinom Šida. Prve pejzaže naslikao je 1932. i 1933, a neki od njih svrstavaju se među njegova najbolja ostvarenja.

To je vreme kada su nastali ciklusi ‘Šidski sokaci’, ‘Proleće u šidskim baštama’ i ‘Proleće u dolini svete Petke’. Za radove koji pripadaju počecima karakteristična je reljefna faktura. Šumanović vremenom rasvetljava paletu. Reljefna faktura se potpuno gubi, postaje tanka, skroz prozirna, svetlost više nema prepreka“, piše u katalogu izložbe Vesna Burojević.

Sava Šumanović (1896-1942) jedan je od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka, a mnogi ga ubrajaju među 100 najznamenitijih Srba. Posebno mesto u srpskom slikarstvu obezbedio je još u mladosti, uključujući se u savremene evropske umetničke tokove u Parizu.

Poslednjih 12 godina života proveo je u Šidu, u koji se iz rodnog Vinkovca sa porodicom preselio kad je imao četiri godine. Istoričari umetnosti ističu da se „slike nastale u Šidu smatraju njegovim najzrelijim delima, jer su rezultat spoja ranije stečenog znanja i iskustva sa inspiracijom koju je pronašao u rodnom kraju – parisko iskustvo i svetlost Srema prepoznatljivi na svim njegovim delima iz tog perioda“.