Holivud već neko vreme producira skupe projekte koji ne uspevaju da nađu publiku.
“Snežana”, igrani rimejk Diznijevog filma “Snežana i sedam patuljaka” iz 1937. godine je postao fijasko, jedan od najvećih u poslednjih nekoliko godina.
Sve što je moglo da krene naopako se dogodilo.
Snimanje filma je završeno u julu 2022. godine, ali šefovi studija nisu bili zadovoljni finalnom verzijom Marka Veba, zaslužnog za prva dva filma “Čudesni Spajdermen”(2012, 2014) koji su svaki zasebno inkasirali preko 700 miliona dolara.
U junu 2024. Dizni odlučuje da dosnimi određene scene jer su u postprodukciji odlučili da izbace preko 20 minuta planiranog materijala.
Budžet koji se pre dosnimavanja bližio brojki od 200 miliona je na kraju iznosio neverovatnih 270 miliona, što je najveća svota novca izdvojena za Diznijev projekat ovog tipa.
Prve reakcije publike na fotografije iz filma su bile izrazito negativne.
Odabir glavne glumice Rejčel Zegler, poreklom Kolumbijke, izazvao je kontroverze jer je u samom naslovu bajke Snežana “bela”.
Problemi su nastavili da se nižu kada je Gal Gadot (“Čudesna žena”) izabrana da igra Zlu kraljicu.
Od početka karijere Gal se smatra za glumicu bez talenta, te se na jutjubu mogu naći video klipovi sa isečcima iz njenih filmova u kojima se pokazuje njen glumački “talenat”.
Sledeća kritika je bila upućena odabiru glumaca za sedam patuljaka među kojima se nalaze i dvoje glumaca afroameričkog porekla.
Iako većina komentara nije nužno bila upućena ka rasnom odabiru već nameri da se deci prisilno prikaže politička korektnost kroz inkluziju po svaku cenu.
U jeku sukoba Izraela i Palestine, Gal Gadot, izraelska glumica, zbog podrške svojoj državi uzburkala je javnost a, kao da to nije bilo dovoljno, Zeglerova je u novembru izjavila da “bilo ko ko je glasao za Trampa ne zaslužuje mir u životu”.
To je svakako razjarilo desničarsku publiku koja je već krenula da okreće leđa takozvanim “woke” projektima koje mnogi karakterišu kao političku propagandu “radikalne levice”.
Istina je negde između.
Holivud je evidentno počeo da daje do znanja da inkluzija mora da postoji i da je prikaz različitosti u filmovima pozitivna stvar, što je u teoriji tačno.
U realnosti, dečji i animirani filmovi, pa i komedije i horori, ispaštaju zbog prevelike količine levičarskih političkih agendi koje se karakterišu kao politička korektnost.
U doba kada smo svi preopterećeni politikom, u zemlji u kojoj je podela na plave i crvene sve primetnija, čini se da se ni zabava za mališane ne može poštedeti politizovanog sadržaja.
Sa političkom korektnošću se definitivno preteralo, što se u jednom trenutku odrazilo na pad Netfliks pretplatnika, a potom su bioskopski projekti počeli da zarađuju sve manje i manje para.
Industrijski eksperti su ovu pojavu pravdali uglavnom izjavama da je publika sačinjena od rasista koji ne mogu da podnesu da se u filmovima ne pojavljuju samo belci.
Ta tvrdnja bi bila validna da se makar u polovini filmova vidi poenta u diverzitetu.
Scenariji su sve slabiji, a rasna raznolikost likova gotovo da i nije u funkciji priče već deluje kao ismevanje što je suprotno od onoga što Holivud pokušava da uradi.
U toku prvog vikenda, “Snežana” je inkasirala svega 42,2 miliona dolara u SAD i 45 miliona širom planete.
U oba slučaja to je najniži start za bilo koji Diznijev rimejk ili adaptaciju bajke.
Uzevši u obzir da je film u raljama mnogobrijnih skandala i da ni jedna ni druga strana politički podeljene Amerike ne reaguje pozitivno, projekcije su da će film imati poteškoće da dosegne 100 miliona u SAD i tek nešto više u ostatku sveta.
Sa potencijalnom zaradom koja gotovo izvesno neće preći 250 miliona dolara globalno, “Snežana” je postala najveći fijasko filmskog studija Dizni u istoriji.
Računica je da, kada se uzmu u obzir i stravično visoki marketinški troškovi, film treba da vrati minimum duplo više od budžeta da bi bio na “nuli”, što bi u ovom slučaju iznosilo 540 miliona dolara i što za prethodne Dizni projekte nije predstavljalo problem.
Neki od uspešnijih projekata koji su koštali dosta manje, doneli su mnogo više novca: “Kralj lavova” (1,7 milijardi dolara), “Lepotica i zver” (1,4 milijarde dolara), “Aladin” (1,1 milijarda dolara), “Alisa u zemlji čuda” (milijardu dolara) i “Knjiga o džungli” (968 miliona dolara).
Dizni je poznat po filmovima koji donose ogroman profit na blagajnama, ali i nakon bioskopskog života (blu rej diskovi, digitalne kopije). “Snežana” će, ako se prognoze obistine, studiju doneti gubitak od oko 300 miliona dolara.
S druge strane postoje i mišljenja analitičara i kritičara da film ima izrazito loš scenario i da čak nije ni dovoljno pametno osmišljen da bi bio “woke”.
Takođe, postavlja se pitanje da li publika i dalje želi toliku količinu adaptacija poznatih bajki ili je željna novih, originalnih sadržaja.
“Snežana” nije jedini film koji je na blagajnama propao zbog reakcije publike na političku korektnost.
Među onima koji su studije koštali desetine ili pak stotine miliona dolara su i: “Baz svetlosni”, “Matriks: uskrsnuća”, “Večni”, “Čudesna žena 1984”, “Crna udovica”, “Čarlijevi anđeli” (2019) i “Madam veb”.
Sličnu sudbinu je iskusila i najskorija adaptacija “Male sirene”, u kojoj naslovnu ulogu tumači Hali Bejli, glumica i pevačica afroameričkog porekla što je, nažalost očekivano, razjarilo publiku.
Sa inkasiranih 570 miliona dolara, studio je i dalje bio na gubitku od oko 50 miliona, obzirom da su inicijalne prognoze zarade dosezale do milijardu dolara.
Da li publika i dalje nije spremna na prisutnost različitosti i napredak ili je pak Holivud počeo sa preteruje u nametanju nimalo suptilnih agendi ostaje da vidimo.
Jedno je sigurno – svi projekti koji se nađu na meti sličnih napada zarađuju sve manje i manje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
