Stiven Spilberg odao počast Linču: „Svetu će nedostajati tako originalan i jedinstven glas“

Dejvid Linč preminuo je nakon duže bolesti u svojoj 78. godini.

Stiven Spilberg oprostio se od kolege:

„Obožavao sam Dejvidove filmove. ‘Plavi somot’, ‘Bulevar zvezda’ i ‘Čovek slon’ definisali su ga kao jedinstvenog, vizionarskog sanjara koji je režirao filmove koji su delovali kao da su tkani“, rekao je Spilberg u saopštenju.

„Upoznao sam Dejvida kada je igrao Džona Forda u filmu ‘Fabelmanovi’. Evo jednog od mojih heroja—Dejvid Linč igra jednog od mojih heroja. Bilo je to nerealno i delovalo je kao scena iz jednog od Dejvidovih filmova. Svetu će nedostajati tako originalan i jedinstven glas. Njegovi filmovi su već prošli test vremena i uvek će to biti.“

Prošle godine, Linč je otkrio da mu je dijagnostikovana emfizem, posledica višegodišnjeg pušenja, i da verovatno neće moći da napusti svoju kuću kako bi režirao nove filmove, piše Variety.

Njegova porodica objavila je da je reditelj izgubio bitku sa bolešću na Fejsbuku, napisavši: „Svet je sada ostao sa velikom prazninom jer nije više sa nama. Ali, kao što bi on rekao, ‘Držite oko na krofni, a ne na rupi.’“

„On je jedan od onih reditelja koji je bio uticajan, ali ga je bilo nemoguće imitirati. Ljudi su pokušavali, ali je on imao svoj algoritam koji je funkcionisao samo za njega, i ako biste pokušali da ga ponovite, činili biste to na sopstvenu odgovornost. Iako su ti algoritmi često delovali nelinearno i nelogično, jasno je bilo da su u njegovom umu bili vrlo organizovani“, rekao je reditelj Stiven Soderberg, u intervjuu za The Associated Press.

https://www.youtube.com/watch?v=aepBpZ3kXek

„Zaista sam tužan zbog smrti Dejvida Linča. Raditi s njim bilo je kao san iz jednog od njegovih filmova, i cenim svaki trenutak kada sam imao priliku da razgovaram s njim i čujem iz prve ruke njegovu viziju filma. Iskreno bih preporučio svima koji vole filmove i televiziju da pogledaju sve što je Dejvid stvorio. Bio je pravi umetnik, u svakom smislu te reči “, rekao je Bili Korgan iz Smashing Pumpkins-a.

Ron Hauard je Linča nazvao „ljubaznim čovekom i hrabrim umetnikom koji je sledio svoje srce i dušu i dokazao da radikalni eksperiment može dovesti do nezaboravnog filma“ u postu na mreži X.

Američki filmski institut, na kojem je Linč diplomirao 1970. godine, nazvao ga je „američkim originalom“.

Linč je svoju mračnu, nadrealističku estetiku uneo u kultnu televizijsku seriju „Tvin Piks“ i filmske klasike poput „Plavog somota“, „Bulevara zvezda“ i „Izgubljeni autoput“.

Njegov opus od 10 filmova uključuje i „Eraserhead“ (1977), „Čovek slon“ (1980), „Dina“ (1984), „Divlji na srcu“ (1990), „Tvin Piks: Fire Walk With Me“ (1992), „Straight Story“ (1999) i „Inland Empire“ (2006).

Bio je nominovan za Oskara za najboljeg reditelja tri puta – za „Čoveka slona“, „Plavi somot“ i „Bulevar zvezda“ – i takođe je bio nominovan za najbolji adaptirani scenario za film „Čovek slon“. Nagradu je dobio 2019. godine za doprinos kinematografiji.

Pravi umetnik, Linč je bio i glumac i muzičar, bio je i slikar i fotograf.

U Beogradu je 2017. godine imao izložbu svojih radova.

Izložbe fotografija pod nazivom „Male priče“, prvi put je premijerno postavljena u Evropskoj kući fotografije u Parizu, a zatim je imala svoju ekskluzivnu postavku u Beogradu, u Kulturnom centru Beograda.

Ova izložba, koja se sastojala od 56 crno-belih fotografija velikog formata, nosila je tipičan „linčovski“ pečat, sa nadrealnim i uznemirujućim motivima, karakterističnim za njegov umetnički izraz, koji spaja snove, jezu i mistiku, piše City magazine.

Iako je bio prepoznat kao filmski genije, Linč je na ovoj izložbi želio da ga publika vidi i kao vizuelnog umetnika sa posebnim interesovanjem za nepokretne slike. Svaka njegova fotografija, kao i film, nosila je emocionalnu dubinu i unutrašnji svet autora, a crno-bela tehnika, koju je voleo, imala je za cilj da distancira posmatrača od realnosti, stvarajući magičnu atmosferu.

Takođe, Linč je bio velika ličnost u svetu transcendentalne meditacije, uveo je druge slavne ličnosti u ovu praksu i osnovao Fondaciju Dejvida Linča 2005. godine kako bi je promovisao.