Strašne godine razaranja, ljudskog zla, ali i otpora i dostojanstva: Izložba “Sarajevo 1992-1996 / Najduža opsada“ u Muzeju devedesetih

Crno-bele fotografije koje je zabeležio svojom kamerom vizuelna su arhiva traumatičnog perioda, surove svakodnevnice ispunjene strahom i neizvesnošću koje su građani Sarajeva preživljavali tokom godina razaranja, a nakon otvaranja izložbe pubika će imati priliku da razgovara sa autorom. U utorak, 9. decembra u 12 h, sa Bočom je zakazano i vođenje kroz izložbu.

Ove fotografije, kako navodi, nisu samo svedočanstvo o uništavanju i gubitku, već i o nadi, dostojanstvu i nevidljivim gestovima solidarnosti koji su održavali zajednicu, a snimljene su u Sarajevu između 1992. i 1996. godine, tokom dugih dana opsade.

– U svom radu nikada nisam pokušavao da namećem slike. Želeo sam da se fokusiram na civilni otpor grada, pokušavajući da ispričam dramu bez prikazivanja krvi. Kao što je rekla Benjamina Karić, gradonačelnica Sarajeva, koja je bila dete u vreme opsade, “fotografisao sam život, ne samo rat”.

U Sarajevu sam, kao novinar, pokušao da uspostavim direktnu vezu sa gradom i njegovim stanovnicima. Kad god je to bilo moguće, tražio sam da me ugoste civili, koji su se uvek pokazali izuzetno gostoljubivim. Sa nekima od njih i danas imam vrlo jaku vezu – kaže Mario Boča.

– Tokom mog boravka u Sarajevu odlučio sam da fotografišem opkoljene, ali i opsadnike, često prelazeći linije fronta u uverenju da je poistovećivanje sa žrtvama jednostavno i umirujuće, ali može biti i licemerno. Sa druge strane, pokazati koliko sličnosti možemo imati sa zlikovcima neophodno je da bismo razumeli način na koji ideološki fanatizam i rat mogu poremetiti osnovne ljudske vrednosti. Normalna osoba može se dehumanizovati do te mere da postane snajperista sposobna da puca u dete koje se igra – objašnjava Boča.

– Razmišljanje o ovome pomaže nam da razvijemo neophodna antitela. Paradoksalno, prikazivanje samo užasa može pružiti lažnu utehu onima koji nemaju vlastito sećanje na njega, uveravajući ih da je to nešto „što se nama nikada ne može dogoditi“. A ipak, najveće zlo u istoriji rođeno je u samom srcu obrazovane Evrope — i duboko je pustilo korenje i ovde – ističe jedan od najcenjenijih fotoreportera u evropskoj javnosti.

Mario Boča je fotoreporter i autor reportaža, dvadeset godina je izveštavao sa područja zahvaćenih ratom i siromaštvom u Evropi, Africi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku, trudeći se da pronađe znakove nade i u najbeznadežnijim situacijama.

Boča je bio dopisnik i reporter jednog od najangažovanijih dnevnih listova u Italiji, il Manifesto, iz Sarajeva, Beograda, Prištine, Skoplja, Dijarbakira i Bagdada. Njegove fotografije su korišćene za promocije kampanja solidarnosti mnogih nevladinih i neprofitnih organizacija, kao i Ujedinjenih nacija.

Izložbu “Sarajevo1992-1996 /Najduža opsada ” su priredili Museo Storico Italiano della Guerra i Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa, a njeno gostovanje u M90 organizovano je u okviru projekta „Trancityons”, sufinansiranog od strane Evropske Unije (CERV-2024-CITIZENS-REM).

Naša publika će imati priliku da je vidi do 8. februara 2026, svakodnevno od 10 do 20h, a ulaz je besplatan.